Прочитај ми чланакТужилаштво и Министарство здравља испитују околности у вези са смрћу осмогодишњака из Козјака код Лознице. Добио сепсу после отвореног прелома руке, лечење закаснило. У Београду дечака три пута оперисали.
Тужилаштво и Министарство здравља испитују околности у вези са смрћу осмогодишњака из Козјака код Лознице. Добио сепсу после отвореног прелома руке, лечење закаснило. У Београду дечака три пута оперисали.
Тужилаштво у Лозници покренуће истрагу после смрти осмогодишњег дечака Раденка Никодиновића из лозничког села Козјак, који је шести дан после прелома руке, у суботу, преминуо у Институту за мајку и дете у Београду.
Др Зоран Ковачевић, помоћник директора за хируршки сектор Опште болнице у Лозници, рекао је јуче да је у току стручни надзор у овој установи. Он је потврдио и да је у суботу између 21.30 и 22 часа неко бацио две каменице на врата хирургије, али да сматра да ово нема везе са смрћу дечака.
Вршилац функције основног јавног тужиоца, Зоран Несторовић, рекао је јуче за „Новости“ да је од лекара са Института добио обавештење о смрти Раденка Никодиновића, али кривична пријава још није стигла.
Породица још није преузела дечаково тело и зато се не зна када ће бити сахрана. Јуче је рађена обдукција да се установи тачан узрок смрти и шта је узроковало сепсу. И инспекција, коју је упутило Министарство здравља, у лозничкој болници испитује да ли је било пропуста у лечењу осмогодишњег Раденка.
Истовремено је наложен и спољни стручни надзор, што значи да ће по налогу Министарства здравља група специјалиста из других здравствених установа размотрити појединачно сваки корак од првог пријема дечака са преломом руке у лозничку болницу: шта је предузето, да ли су испоштовани сви протоколи лечења, да ли се на основу симптома које је дете имало могло раније установити да је наступила инфекција…
Како смо сазнали, доктор Добривоје Бојанић, који је примио и лечио малог Раденка, узео је слободне дане. У болници нам је јуче потврђено да ће одсуствовати са посла једну недељу.
Породична кућа Никодиновића јуче је била препуна рођака и пријатеља, који су дошли да изјаве саучешће. Сви тугују за малим Радетом.
– Нахранила сам га у четвртак последњи пут. Изљубио ме је и рекао да ме воли – говори мајка Зорица. – Не знам како ћу да живим без њега! Тражио је воде, али нисам му могла дати после анестезије. У једном моменту рекао је само да не може више да прича, а ја нисам ни слутила да је то последњи пут…
Мали Раденко задобио је отворени прелом руке када је пао са тобогана. Мајка и отац, Зорица и Милан, одвели су га лекару, не слутећи да ће га та повреда коштати живота. После стављања гипса, из дана у дан дечак је имао повишену температуру, а лекари у Лозници сматрали су да је реч о уобичајеној реакцији, да би га тек у среду у касним вечерњим сатима пребацили на Институт за мајку и дете у Београду.
– Када смо Раденка први пут одвели примио га је др Добривоје Бојанић, наместио му руку и ставио гипс. Притом је рекао да је идеално, фантастично намештено, јер је имао у плану или да га шаље у Београд, или да га у Лозници оперише. Те исте вечери дете је већ добило температуру – говори утучени отац Милан, док мајка Зорица немоћно седи поред њега.
Дечак је, причају Никодиновићи, у среду почео и да халуцинира. Доктор Бојанић је предложио да остане у болници да би га сутрадан, „за сваки случај“ послао у Београд. Већ током ноћи, међутим, Раденко је транспортован у Институт за мајку и дете.
– Тамошњи лекари ургентно су реаговали и када сам у 6.15 у четвртак позвао болницу, он је већ био оперисан. Али ово је само почетак наших мука. Стање се компликовало, а лекар са 25-годишњим искуством рекао је да у животу није видео такву руку као код мог сина. Он и његове колеге питали су се зашто гипс није скинут бар на путу између Лознице и Београда да би рука могла да дише – узнемирен је Милан.
Несрећном оцу београдски лекари рекли су и то да су код дечака уочене три бактерије, од којих су две присутне на ранама од ратних повреда или повреда од пољопривредних машина! Све се дало на зло, јер је рука отицала, а гипс је прекинуо крвоток, па је наступило труљење меса, тромбоза и на крају сепса. Није било спаса, иако је у Београду оперисан чак три пута, а захвати су трајали сатима уз асистенцију стручњака са ВМА.
– Спавао сам у петак увече у ауту, нисам се кући ни враћао. Гајио сам наду, али када сам га видео отеченог лица и када су ми рекли да су бактерије нашле пут до његових плућа… Њима тамо свака част, јер ни они нису кући ишли, њих четворица, покушавајући да га спасу. Без обзира на то што је моје дете умрло на њиховим рукама знам да су дали све од себе – каже Милан.
ТЕШКА ИНФЕКЦИЈА
Одмах по пријему у четвртак рано ујутру дечаку је урађен ЦТ ангиографија руке и хитно је оперисан – саопштено је јуче из Института за мајку и дете. – У наредна два и по дана урађене су још две хируршке интервенције и спроведен је третман у хипербаричној комори. С обзиром на изузетно тешко опште стање детета, на лечењу је било ангажовано више лекара и лекарских тимова различитих специјалности, који су континуирано пратили његово стање и правовремено предузимали све потребне дијагностичке и терапијске мере и поступке.
Према ономе што смо незванично чули од лекара у овој установи, дечак је у Београд стигао у изузетно тешком стању са већ проширеном сепсом. Лекари који су били уз дечака кажу да не памте да су скоро видели такву инфекцију.
ОТВОРЕНИ ПРЕЛОМ – ВЕЛИКИ РИЗИК
Више лекара различитих специјалности потврдило је јуче „Новостима“ да није неочекивано да се после отвореног прелома појави инфекција и да у таквим случајевима треба бити посебно обазрив.
– Отворени прелом свакако јесте основа за инфекцију, а ако се појави повишена телесна температура, мора енергично да се реагује – говори један од наших саговорника. – У оваквим трагичним случајевима, без свих детаља о току лечења, незахвално је говорити чак и у начелу, али је једно од важних питања и то да ли је дечак био под терапијом антибиотицима, односно, шта је предузето да се инфекција спречи.
Сепсу у 80 одсто случајева изазивају бактерије, а проблем је што кроз крвоток брзо може да се прошири на читаво тело. Уколико се лечење спроведе у првом сату од појаве симптома, преживљавање је изнад 80 одсто, а после шест сати свега 30 одсто.
СЛИЧАН СЛУЧАЈ ДЕСИО СЕ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ, СЕПСА УЗЕЛА ЧЕТВОРОГОДИШЊАКА
ЗАБОРАВЉЕНА СМРТ МАЛОГ АЛЕКСАНДРА
Готово исти случај као код Раденка Никодиновића десио се крајем новембра прошле године, када је после повреде руке од сепсе преминуо четворогодишњи Александар Адамовић из лазаревачког села Жупањац. Сад ће годину дана од његове смрти, а породицу још нико није позвао на саслушање.
– Ништа се не дешава, као да дете и није преминуло – каже нам адвокат породице Милан Лазаревић. – Ни оца ни мајку нико никада није позвао да испричају шта се све збило. Тужилаштво је морало да реагује по службеној дужности, али ево годину дана је прошло, а они ништа изгледа нису покренули. Да јесу, ваљда би нас обавестили.
Дечаков отац Дејан Адамовић каже нам да је обдукција установила да дечак уопште није имао прелом руке, који му је дијагностикован када је 26. новембра прошле године примљен у Дечију клинику у Тиршовој.
– Имао је само нагњечење лакта и гипс му уопште није требало стављати, међутим, лекари су му целу руку умотали у гипс, тако да су му вирили само прсти. Гипс је био превише стегнут, па је Александар добио загушење крви и на крају тровање – тешко говори отац Дејан. – Преминуо је од сепсе, када је бактерија отишла на плућа. Обдукција је утврдила да је све остало било здраво.
Адамовић подсећа да је приликом првог снимања руке у болници у Тиршовој лекар казао да је прелом у лакту. После стављања гипса дете су послали кући и заказали контролу за два дана.
– Тада му је рука поново снимана, али гипс није скидан. Лекар је рекао да је све супер и да дођемо опет за три дана на контролу – каже Дејан. – Нажалост, Александар је добио температуру и сутрадан ујутру на путу до болнице умро.
