Pročitaj mi članak

Putevi novca: Srpsko tržište nekretnina čvorište za pranje para

0

Ulaganje u nekretnine, kockarnice i kladionice, kupovina nekretnina, uvoz, izvoz i uplate na fiktivne račune - samo su neki od načina na koje se ilegalno zarađeni novac ubacuje u legalne tokove u zemljama zapadnog Balkana. U Srbiji je i dalje kriminalcima najprivlačniji način da se novac opere ulaganje u nekretnine, premda se procenjuje da bi ovdašnji kriminalci u narednom periodu mogli početi da ulažu svoj prljav novac u kriptovalute.

Uprkos značajnim operativnim troškovima, organizovani kriminal i nelegalna trgovina nedozvoljenom robom nesumnjivo generišu milijarde evra svake godine u ilegalnim globalnim finansijskim tokovima koji se kanališu u inostranstvo, pere u lokalnoj ekonomiji ili se reinvestira u druge kriminalne aktivnosti.

„Na primer, prihod dobijen švercom kanabisa u Albaniji reinvestiran je u jače droge, poput kokaina, što omogućava kriminalnim grupama da steknu značajan udeo na tržištu droga u zapadnoj Evropi i ostvare veći profit. Takođe je široko rasprostranjeno da prihodi od trgovine drogom podržavaju i druga krivična dela, poput krijumčarenja vatrenog oružja i trgovine ljudima“, navodi se u izveštaju Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala koji se u poslednjem izveštaju bavi trendovima krijumčarskih ruta u zemljama zapadnog Balkana.

Pranje novca često je rezultat velikih zločina koji generišu profit i u kojima zločinac mora da prekine vezu sa prvobitnim krivičnim delom kako bi sakrio nezakonitu dobit. To je zapravo „prirodna posledica“ zločina, kada je reč o profitu.

Dakle, kriminalci peru svoja ilegalna sredstva menjajući njihov oblik, prikrivajući izvore ili premeštajući ih na mesto gde je manje verovatno da će privući pažnju. UNODC je procenio da pranje novca čini približno 2,7 odsto globalnog BDP-a ili 1,6 biliona američkih dolara. Ostale procene, posebno MMF-a, odnose se na oko dva do pet odsto globalnog BDP-a.

Iako nije moguće navesti konkretan broj koliko nezakonitog novca je oprano na zapadnom Balkanu i u inostranstvu, ako se ovi globalni podaci primene na šest država zapadnog Balkana, procenjuje se da se između 1,8 milijardi i 4,6 milijardi evra opere godišnje!

Novac „zarađen“ ilegalnim putem može se oprati lokalno ili prebaciti na ofšor račune. Uz to, prihod koji je ostvaren van regiona u kom deluju grupe sa zapadnog Balkana, često se pere van regiona – na tržištu gde je stvoren ili u Persijskom zalivu.

Pranje novca kroz nekretnine

Industrija nekretnina u Srbiji zabeležila je neobično visok rast između 2018. i 2020. godine iako su mnoge novoizgrađene zgrade i dalje prazne. Slično Albaniji, i građevinska industrija je nastavila da raste tokom pandemije korona virusa uprkos smanjenju opšte ekonomije.

Primer je sve veće zapošljavanje radnika i nabavka materijala za brojne projekte. Zabeležen je veliki procvat u više gradova u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš) uprkos ionako prezasićenom tržištu stanova.

Stručnjaci tvrde da je ovo povećanje najverovatnije posledica ubrizgavanja velike količine novca sa ilegalnog tržišta. Oni sugerišu da je srpsko tržište nekretnina postalo regionalno čvorište za pranje novca putem nekretnina.

Kako se dalje objašnjava, kroz nekretnine se lako može apsorbovati velika količina kapitala. Na primer, u nekoliko zemalja regiona kompanije koje se prijave za građevinsku dozvolu po zakonu nisu obavezne da pokažu dokaz o poreklu novca. Na njima je samo da izdvoje dovoljno novca za plaćanje poreza za infrastrukturu, u zavisnosti od vrednosti izgradnje.

Agent za nekretnine iz Albanije objasnio je autorima izveštaja da je procenat ljudi koji kupuju luksuzne stanove, koristeći nezakonit novac, a koji plaćaju u gotovini, veliki. Međutim, čak i kada se plaćanje ne vrši u kešu, već putem finansijskog sistema, stručnjaci tvrde da je verifikacija izvora sporadična.

Iako se recimo transakcije veće od 10.000 evra moraju izvršiti putem bankovnih transfera, kompanije omogućavaju podelu plaćanja na rate manje od 10.000 evra.

Pranje novca kroz kockanje

Autori izveštaja navode da je kockanje već dugo identifikovano kao kanal za pranje novca na zapadnom Balkanu kada je reč o relativno malim sumama, pa tako razmena novca u kazinu ili kladionici može biti dovoljna da se nezakonita zarada uvede u legalnu ekonomiju.

Veliki obim gotovine i brza stopa prometa omogućavaju lako mešanje „prljavog“ novca sa čistim. Postoji više metoda za ovu radnju.

Najjednostavnije je da pojedinac uđe u kazino, kupi čipove nedozvoljenim novcem i onda igra neko vreme, ukoliko je moguće u igrama sa velikim kvotama. Klađenjem na svaki mogući ishod kockar će imati jednog ili više pobednika. Kada unovči čipove, oni će zatražiti ček ili priznanicu kako bi mogli potraživati prihod kao dobitak od kockanja.

Kriminalne grupe i njihovi saradnici poseduju kazina izričito u svrhu pranja novca. Na primer, u izveštaju se navodi da su škaljarski i kavački kriminalni klanovi posedovali nekoliko licenci za onlajn kockanje i automate za igre na sreću.

Pored toga, jedina kompanija u Crnoj Gori koja ima zvaničnu dozvolu za organizovanje igara na sreću prethodno je bila povezana sa organizovanim kriminalom, navodi se u izveštaju.

Veruje se da se u Srbiji veliki broj kladionica usko vezuje za političke stranke i navijačke grupe.

Pranje novca kroz skupocenosti

Umetnička dela, nakit, automobili, jahte – mogu se takođe koristiti za pranje novca. Skupocena imovina, tehnička roba poput mobilnih telefona, računara ili tableta kupuje se ilegalnim novcem a onda se preko granice nose kao lični predmeti, da bi se opet prodavali i pretvarali u gotovinu.
slika

Nedavni pretresi imovine i zaplena velikog broja umetničkih dela u vlasništvu kavačkog klana, koja su privremeno oduzeta dok se njihovo poreklo ne utvrdi, dokazi su da se i ovdašnji kriminalci služe kupovinom skupocenih slika poznatih autora. Do kupovine najverovatnije dolazi posredstvom prljavog novca.

Pranje novca kroz uvoz, izvoz i fiktivne fakture i polovne automobile

Postoji više načina za zloupotrebu trgovinskih transakcija, ali suštinska ideja ostaje ista: namerno falisifkovanje vrednosti, obima i vrste robe u međunarodnoj komercijalnoj transakciji robe ili usluge u cilju manipulisanja vrednostima u carinske svrhe. Razlika između stvarne vrednosti i navedene vrednosti postaje način za izbegavanje poreza i premeštanje velikih količina novca preko granica.

Poznati primer je uvoz polovnih automobila u Srbiju, naročito u 2018. i 2019. godini kada su primećene brojne nepravilnosti u trgovini i plaćanju polovnih automobila. Sredstva nepoznatog porekla korišćena su za pružanje „kredita za likvidnost“ kompaniji koja trguje polovnim automobilima.

Zatim je ovo preduzeće novac, pomoću fiktivnih računa, prebacilo na drugo pravno lice koje ga je zatim prebacilo u automobilske kompanije u inostranstvu radi kupovine stvarnih automobila.

U ovim složenim šemama uobičajeno je da se koriste recimo firme sa ograničenom odgovornošću. Te kompanije potom prebacuju novac jedna drugoj na osnovu fiktivnih pravnih transakcije, bez ikakvog očiglednog ekonomskog opravdanja osim pranja novca.

Autori izveštaja kažu da se čini da je ovaj model koristio Darko Šarić do hapšenja 2014. godine. Navodi se da je novac od trgovine drogom uložio u zakup i vlasništvo nad određenim kompanijama, što mu je omogućilo da prenese neutvrđenu sumu novca na način koji nije pokrenulo sumnju kod nadležnih. Potom je novac ulagao u poljoprivredu i nekretnine mahom u Vojvodini i Srbiji.

Slično tome, finansijsko poslovanje preko nerezidentnih računa stranih pravnih i fizičkih lica predstavlja rastući trend u bankarskom sektoru Srbije i Severne Makedonije. Ova praksa pokreće niz pitanja i podgreva sumnju u pogledu ekonomske i pravne opravdanosti finansijskih poslovanja nekih nerezidenata kada se bave ponovnim izvozom.

Očekuju se povećana ulaganja u kriptovalutu u Srbiji

Predstavnici EUROPOL-a ukazuju na to da kriminalne grupe širom sveta već ulažu velike prihode u kriptovalute. Veruje se da bi ovo mogao biti trend i u Srbiji gde se tokom 2020. godine trgovanje, kupovina i rudarenje kriptovaluta povećalo.