Pročitaj mi članak

Profesorka iz Trstenika: Nije mi se izvinio nijedan od tri učenika niti roditelji

0

Profesorka engleskog u Tehničkoj školi u Trsteniku Marija Stevanović, koju su učenici maltretirali, kaže da je dirnuta podrškom kolega, te da će sindikati nastaviti da rade i da na ovome neće stati. Ipak, navodi da joj se posle svega nije izvinio nijedan od tri učenika, niti njihovi roditelji, pa čak ni ostali đaci iz tog odeljenja.

„Још увек треба много тога да се уради, не само кад је у питању заштита просветних радника, већ њихов статус у целини. Већ су направљени неки ситни кораци, али се види да је Србија спремна да бар мало оздрави“, истакла је она за Данас, коментаришући како се осећа након што је хиљаде просветних радника из целе Србије у знак солидарности са њом прошле недеље учествовало у протестима и подигло глас да се заустави насиље над наставницима у школама.

Професорка Марија тренутно је на боловању, због чега није учествовала у једночасовном штрајку упозорења који су организовале њене колеге из Техничке школе, а који су чланови Синдиката образовања Србије.

Ипак, у четвртак се срела са колегама из синдиката и председницом СОС-а Валентином Илић, што је била прилика за разговор о томе како обезбедити бољи правну заштиту запослених у школама.

„Сазнали смо да је одавно предвиђено да кад ученик направи озбиљнији прекршај родитељи по пријави школе могу да буду новчано кажњени, али се то у пракси не догађа. Зашто не бисмо на почетку школске године свим родитељима прочитали шта пише у закону? Нека се потпишу да су обавештени и да су разумели, на тај начин ћемо имати на папиру да су сви примили к знању. Ми као наставници ћемо да забележимо сваки инцидент, да бисмо о свему имали писани траг, а ако се нешто деси, школа може да покрене поступак да би се родитељи новчано казнили. Мислим да би неке ствари могле да се спрече када би родитеље „ударили“ по џепу“, каже професорка Стевановић.

Она додаје да увођење статуса службеног лица за све запослене у школи очигледно није најбоље решење и да би требало унапредити постојећу законску регулативу. Такође би, додаје, било добро да свака школа има школског полицајца.

„Ми смо раније имали школског полицајца који је био задужен за све школе у општини што је бесмислено, јер не може да стигне да обиђе све и притом да ради и други посао. Мислим да би било добро да свака школа има школског полицајца јер би се ученици другачије понашали кад би знали да је стално присутан, а и наставници би се осећали сигурније“, каже Стевановић.

Она истиче и да није неспроводиво да се забрани употреба мобилних телефона на часу, додајући да неке школе практикују да ученици телефоне остављају у кутији на улазу у учионици.

Професорка Марија нерадо се сећа кобног дана. И сама каже да јој тешко пада што се у медијима и даље приказује снимак на којем јој ученик измиче столицу након чега је пала, а у позадини се чује смех целог одељења.

Део јавности, па и њених колега били су критични јер није одмах након инцидента напустила час и пријавила ученике.

Стевановић је више пута у медијима објашњавала да неких ствари које су се догодиле није била свесна, отуда је остала у учионици и одржала час до краја.

Поједини су коментарисали неформалну атмосферу на часу, питајући се зашто то дозвољава. Неки су на њеном лицу које се види у тих неколико секунди снимка, прочитали страх. Други пак благост, уз коментар да не улази свако намрштен у учионицу.

Професорка каже да разуме колеге које интересује шта се дешавало на часу и напомиње да су поменута три ученика закаснила и у учионицу ушла након што је звонило.

„Један је пришао јер је наводно хтео да греје руке на радијатору…све се издешавало брзо. Учионица није била пуна јер у том одељењу има само 11 ученика, а тог дана их је осморо било у школи. Тешко је гледати себе на телевизији по милион пута јер медији и даље емитују снимак, тешко је давати изјаве у полицији, али ако је негде морало да се сломи, можда постоји разлог зашто се то мени десило. Други не би оволико причали у медијима, али мене нешто тера како ова прича не би била заборављена и да буде пример за убудуће“, искрена је професорка Марија.

Каже да јој се после свега није извинио ниједан од три ученика, нити њихови родитељи, па чак ни остали ђаци из тог одељења.