Pročitaj mi članak

Profesorka kojoj su nasilnici izmakli stolicu – TEHNOLOŠKI VIŠAK

0

Profesorku engleskog jezika iz Tehničke škole u Trsteniku, kojoj su u novembru prošle godine trojica učenika narušila i profesorski i ljudski ugled kada su je maltretirala i izmakla joj stolicu, sada i država dodatno ponižava tako što je ovoj samohranoj majci smanjila fond časova, time i zaradu za 32.000 dinara, a našla se i na listi za tehnološki višak!

Властодршци су тиме само показали оно што, нажалост, већ дуже од деценије знамо и на чему се овај систем темељи – а то је да жртву треба додатно понизити, а злостављача дизати у небеса. Јер, у Србији све функционише по том моделу, што си већи насилник (на било ком пољу) – боље ћеш проћи!

То потврђује и чињеница да су насилници који су малтретирали професорку, а који су снимак како јој измичу столицу објавили на друштвеним мрежама, чиме су је додатно понизили, кажњени смањеном оценом из владања и над њима је спроведен појачан васпитни рад!

Систем и власт сматрају да је то довољна казна за њих. Можда јесте, а можда и није – показаће време. И то веома брзо.

А шта понижење, повреда угледа и достојанства професорке из Трстеника указује другим злостављаним особама, првенствено женама – било на послу, било у породици? Ћути и трпи, јер систем неће учинити ништа да те заштити, да ти пружи нову наду, прилику да кренеш даље и опоравиш се. Само ће те додатно кажњавати. Неће ти дати посао да можеш достојанствено да живиш, прехраниш и школујеш децу. Не злостављач, већ држава и систем ће се потрудити да ти одузму и оно мало што имаш, да те доведу до руба егзистенције. Самим тим ће те направити погодном метом за неке друге злостављаче. И то без икаквог срама, стида оних институција којим махом руководе жене.

И то оне жене које, за разлику од оних које су се обратиле систему и затражиле помоћ због малтретирања, психичког, физичког, вербалног, на послу или у породици, имају чланске карте, које их штите од свега. Па, и од рада. Поседовање чланске карте, бар у Србији, обрнуто је пропорционално моралу и људскости неоходнима да би се заиста помогло злостављанима.

Свега тога у Србији одавно нема јер државни апарат функционише по систему – када неко падне, немој да му пружиш руку да устане, већ га шутни у главу и онесвести.