Прочитај ми чланак
Предстојеће лето биће свежије у односу на претходна два, имаћемо највише пет дана с температуром изнад 35 степени – каже за „Блиц“ метеоролог Недељко Тодоровић.
Иако нема строге законитости да после топле зиме следи хладно лето или обрнуто, са око 60 одсто вероватноће то се догађа.
– Анализа поновљивости указује да се топлије лето јавља сваке 3-4 године, затим на сваких 7-8 година и тако даље. Лето 2012. било је рекордно топло, лето 2013. мање топло, мада и даље изнад просека. Према тој анализи, предстојеће лето би било још мало свежије у односу на претходна два. То не значи да неће бити врућих дана, али је велика вероватноћа да ће их бити мање – прецизира Тодоровић.
Кише које су у Србији 14. и 15. маја изазвале незапамћене поплаве, јављају се приближно једном у сто година.
Тодоровић каже да овакве временске неприлике нису последица климатских промена, већ да је реч о природном екстремном метеоролошком догађају који се повремено јављају негде у свету, а у једном месту после одређеног броја година.
– Дакле, могуће је да се оваква временска епизода понови, мада је, по слободној процени, то могуће за приближно 100 година на истој територији. То значи да сличне непогоде могу да се десе и пре, али у другим регионима Балкана и Србије, и вероватно мало другачијих размера и последица.
Овакве екстремне метеоролошке појаве јављале су се у Србији и раније, али никада на оволиком пространству.
– У Неготину је 10. октобра 1937. године забележена највећа дневна количина падавина у Србији од 211 л/м2, затим у јуну 1954. године у Сремској Митровици измерена је месечна количина падавина од 308,9 л/м2, а у Београду у јуну 1999. године – 262 л/м2. Овогодишња је специфична по великој количини падавина на великом пространству, па се не може упоређивати са другим непогодама – наводи Тодоровић.
Слабо покретна такозвана кишна зона, у року од непуна два дана условила је екстремну количину падавина, што је за последицу имало поплаве, прво малих водотокова, потока и речица, затим средњих водотокова и на крају Саве.
Тодоровић наводи да су главне падавине биле изнад сливова десних притока Саве, као што су Уна, Врбас, Босна, Дрина и друге мање реке, што је донело до разорних последица.
Циклон може да се врати
Велику количину падавина узроковао је циклон Тамара, који се из западног Средоземља преко Јадрана преместио на Балкан.
– Уобичајено је да он настави путањом ка Црном мору и даље на исток Европе. Понекад се дешава и његово ретроградно кретање, да се из Црног мора враћа назад на Балкан. Ове године, међутим, циклон се слабо кретао, задржао се изнад Балкана, појачавао и условио велику количину падавина – објашњава Тодоровић.
(Блиц)
