Прочитај ми чланак
Сељак, по имену Пахомије, уверен је да ће постићи велики успех када коначно стекне толико земље колико је имају велепоседници, највећа елита руског племства.
То је био његов циљ. Дошао је дан када је добио зачуђујућу понуду – биће награђен, без икаквог трошка, толиком земљом колико може да обухвати трчећи у једном дану од изласка до заласка сунца.
Пахомије продаде све своје вредне ствари само да би стигао до тог удаљеног места одакле је стигла та великодушна понуда. После много невоља он стиже и договори да већ сутрадан оствари своју велику прилику.
Од почетка Пахомије је почео да трчи опасном брзином. Јурећи по блиставом јутарњем сунцу, његов циљ му је непрестано био пред очима. Трчао је по несносној врућини не гледајући ни лево ни десно. Целог дана наставио је истим темпом, не заустављајући се ни због јела, ни због пића, ни због одмора.
Са сваким кораком, његов посед је постајао све већи. Коначно, када сунце зађе иза хоризонта и мрак прекри земљу, Пахомије посрћући дође до краја. Победа! Његов циљ је био остварен. Успех.
А онда, са последњим кораком, Пахомије паде мртав од исцрпљености.
Све што му је на крају од земље требало, било је оних два метра изнад њега.
(magacin.org)
