Прочитај ми чланакМинистарство грађевинарства је у мају добило захтев да се инвеститору мале хидроелектране Брусник на реци Моравици, за коју се сумња да је узроковала уништавање пута током недавних поплава, одузме грађевинска дозвола јер је стечена незаконито, сазнаје ЦИНС.
Ово су тражиле организације које се баве заштитом животне средине тврдећи да Брусник није имала важеће услове Завода за заштиту природе. Директор ове мале хидроелектране, иначе некадашњи инспектор заштите животне средине, за ЦИНС каже да је све рађено по закону, а одбацује и одговорност за уништавање пута.
Каква власт – такви и путеви. #брже #јаче #боље pic.twitter.com/tMlh9JXXGT
— Милица Мишковић (@miskovicc_m) June 23, 2020
Након обилних киша почетком ове недеље, када су се реке излиле из својих корита, магистрални пут Ариље – Ивањица остао је без дела асфалта. У непосредној близини урушене деонице, из реке Моравице, избијају бетонски шипови будуће мини хидроелектране (МХЕ) Брусник. Њена изградња почела је 2018. године, а у јавности се управо она означава као узрок непроходности магистрале Ариље-Ивањица.
Како Центар за истраживачко новинарство Србије сазнаје, организације које се баве заштитом природе, Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ) и Светска организација за природу (WWФ Адриа), поднеле су почетком маја ове године Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре захтев за поништење грађевинске дозволе за ову малу хидроелектрану. Како тврде, дозвола је издата на основу спорне документације.
Наиме, да би изградили МХЕ инвеститори у Србији између осталог морају од Завода за заштиту природе Србије добити такозване услове заштите природе, а на основу тога затражити од општине, на чијој територији желе да граде, локацијске услове, а потом и грађевинску дозволу. Тек тада могу почети са радовима.
У случају МХЕ Брусник, услови заштите природе добијени су 2012. с роком важење две године, наводе из РЕРИ-ја. Међутим, без обзира што је рок важења истекао, Општина Ариље прво 2015. издаје локацијске услове, а годину дана касније и грађевинску дозволу којом омогућава почетак радова инвеститору.
– По нашој анализи, ми сматрамо да инвеститор има незакониту грађевинску дозволу, да су локацијски услови истекли и да су услови Завода за заштиту природе истекли има већ ето више од пет година и да се ради о незаконитој градњи – каже програмски директор РЕРИ-ја Мирко Поповић.
Грађевинска дозвола је 2016. године издата фирми Мимар Енергy да би је као инвеститор две године касније заменила компанија Брусник Енергy.
Директор ове фирме, Мишко Бешикић за ЦИНС демантује да је грађевинска дозвола добијена незаконито, али није желео да пошаље документацију која то потврђује.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 26, 2020
Због МХЕ урушена магистрала?
Поред упитне грађевинске дозволе, поставља се и питање да ли је изградња ове мале хидроелектране довела до урушавања магистралног пута.
Наташа Миливојевић из WWФ Адриа и Еколошког удружења Рзав, мишљења је да јесте. У разговору за ЦИНС каже да је због поткопавања, али и промене тока реке услед великих падавина дошло до пуцања оближњег пута.
Према њеним речима, управо на том месту планирана је изградња машинске зграде ове проточне хидроелектране. Због тога је сем дна реке, каже, инвеститор поткопавао и обалу.
– Косине су неправилно правили и то је буквално било као да је исечено ножем. Косина на обали која је до пута, вода ју је сад поткопавала и развалила све – додала је она.
