Прочитај ми чланакНајвећи број грађана Србије има месечна примања од 35.000 до 50.000 динара – 27,2 одсто, затим следе још сиромашнији који зарађују месечно мање од 35.000 динара а то је готово четвртина од укупног броја запослених у Србији – чак 23,3 одсто. Плату изнад 120.000 динара има свега 7,2 одсто запослених (од тога неколико хиљада привилегованих имају ненормално висока примања да би надоместили беду и сиротињу у Србији, а Вучић се хвалио да нам је просечна плата 500, 600 евра).
Као последица те бруталне економске неједнакости, Републички завод за статистику је израчунао да је просечна нето плата у септембру прошле године била 65.218 динара.
Уређене државе као параметар висине плате узимају најчешћу плату у држави (ону коју прима највише запослених) јер је она прави показатељ како народ живи, док се код нас и даље хвале методом „неком купус, неком месо, у просеку сарма“.
Највећи просек плата био је у сектору инфромисања и комуникација готово 145.000 динара, 103.470 динара просечно су зарађивали запослени у финансијским делатностима, док је најнижа просечна плата тог месеца забележена у сектору услуга смештаја и исхране – 40.085 динара, преноси Данас.рс.
Плате изнад републичког просека имали су и запослени у рударству и снабдевању електричном енергијом, али и у државној управи и здравственој заштити. У државној управи просек је био 75.000 динара, у здравству 72.184 динара, док је 2.000 динара испод просека државе цео сектор образовања – 63.604 динара.
Испод републичког просека су и сектори пољопривреде, прерађивачке индустрије, трговине, грађевинарства, саобраћаја, пословања некретнинама, администативним делатностима, уметности, забаваи и рекреацији, као и осталим услужним делатностима.
Гледано по полу, показују подаци РЗС, мушкарци су без обзира да ли се ради о запосленима без основног образовања или са високом стручном спремом имали веће зараде од жена.
У Београду мушкарци који имају високу стручну спрему, мастере или докторате, у односу на своје колегинице зарађују 45.000 динара више, тачније просек плата најобразованијих мушкараца је већи од 151.000 динара, жене истог степена образовања су у септембру прошле године зарађивале 104.549 динара.
Гледано по регионима, просечне зараде су биле највеће управо у Београду – 81.331 динара, следи Војводина са просеком од 61.735 динара, у јужној и источној Србији просек је био 57.078 динара, а најмање зараде биле су у региону Шумадије и Западне Србије 55.570 динара.
Подаци РЗС показују да су просечне зараде у јавном сектору биле септембра прошле године биле 72.235 динара, а ван њега 62.276 динара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 15, 2022
