Реална плата у Србији је далеко нижа од званичне просечне

19:38 27.09.2023.

Најниже зараде у Војводини имају запослени у Малом Иђошу, у којем је просек 63.119 динара без пореза и доприноса.

Прегледом званичне статистике види се да је просечна зарада у јавном сектору 85.730 динара нето. У јавним предузећима је просек 88.242 динара нето и њега чине како директорске, тако и плате ниже плаћених службеника, док су запослени у здравству и социјалном раду у јулу примили 84.474 динара нето, пише 021.рс.

Плате су у сектору образовања, али и културе 76.423 динара нето.

За разлику од ових износа, РЗС обрачунава да је просечна плата у целом сектору рачунарског програмирања и с њим повезаних делатности 260.931 динар без пореза и доприноса, што је износ на који такође утичу највише и најниже плате.

Шта нам ови износи говоре?

Као и сваког месеца, просечна плата се у Србији, најчешће од стране представника власти, користи као показатељ бољитка – иако није јасно како је 550 евра довољно да ико преживи месец дана. Иста званична статистика нам говори да је потрошачка моћ грађана све мања, потрошачка корпа све празнија, а успорење инфлације неће довести до пада цена намирница које су током последње две до три године драматично порасле.

Просечна плата само је још један статистички податак који узима у обзир сва обрачуната примања, највиша и најнижа. Просечан грађанин Србије нема ни близу програмерске плате, неретко ни близу просечне плате, али у подацима РЗС постоји ставка која може да се узме као најближи показатељ просечних месечних примања у Србији.

Наиме, медијална зарада износ је до ког зарађује половина свих запослених у Србији, а до сада се показала релативно верно као показатељ просечних примања – за јул је медијална зарада износила 64.734 динара нето, тек нешто више од плате у поменутом Малом Иђошу.