Прочитај ми чланак
Срби из Батуса, Клине и Косова Поља кренули на колективно исељавање због шиптарско-комунистичких насиља и неправди (20. јуна 1986).
Данило Милинчић, рођен 1960. у селу Самодрежа, Вучитрн – убијен 2. јуна 1982. у селу Самодрежа, (Вучитрн) је Србин са Косова и Метохије који је мучки убијен од својих комшија албанске националности 2. јуна 1982. тако што су му упали у сеоско имање, а затим га оборили на земљу и пуцали из пиштоља у срце.
Данило Милинчић је био земљорадник у селу Самодрежна, крај Вучитрна, који је живео од узгоја стоке и обраде земље. На свом имању је живео са мајком, женом Радмилом и троје деце (ћерка Ивана, син Иван, који је рођен после смрти свог оца Данила). Данило је има и два брата Павла и Мирослава. На имању Милинчићи су имали: кућу, две краве, две јунице, 15 оваца, шест свиња.
Иначе, отац Данила Милинчића је у јуну 1968. године такође убијен од својих комшија Албанаца, тако што је претучен металном штанглом. Они нису кажњени од Суда и полиције за своје злодело. Када је Данилова мајка Даница ишла да тражи од Суда правду за убиство свог мужа, они су је отерали уз коментар, да иде и бежи са Косова и Метохије, и да нема никаква права. А да је предмет њеног мужа “застарио“. Један Данилов брат је до његовог убиства живео у Вучитрну.
Реалност оног доба: Српска мајка с пушком брани своју децу и имовину у селу Прекале код Истока.
2. јуна 1982. године, Данило Милинчић и његова мајка Даница на свом имању имао пуно посла око стоке, и требао је напојити краве. Видео је да су међу његовим кравама дошла четворица комшија Албанаца. Замолио их је да оду са имања, а они су га физички напали и оборили на земљу. Поред тога, било је још неколико Албанаца комшија који су немо посматрали шта се дешава, без жеље да помогну Данилу, и да спрече ово ужасно малтретирање. Једино ко је помогао Данилу Милинчићу, јесте његова мајка Даница. Док су три Албанца држали Данила Милинчића, комшија Мухамед Мујо Ферат вади пиштољ и пуца Данилу Милинчићу у пределу груди, а Данило бива смртно рањен, док је његова мајка Даница погођена у раме. Све то је убица Мухамед Мујо Ферат пропратио са тешким увредама, псовкама и претњама Даници. Говорио јој је да њено имање није у Србији (СФРЈ), већ да је то земља албанског председника Енвера Хоџе. Након убиства свог сина Данила, Даница Милинчић, побегла је са имања у Београд.
Занимљивост овог случаја су:
Прво, да пресуда никада није доживела извршавање, тачније одвођење убице Мухамеда Мује Ферата на дугогодишњу казну затвора, као и његових саучесника.
Друго, да је пресуда прочитана у судници на албанском језику (иако према важећем Уставу СФРЈ из 1974. службеник језик на целој СФРЈ па и САП Косову и Метохији био српско-хрватски), тако да нико од Милинчића није разумео шта је пресуђено.
Суђење убицама Данила Милинчића је трајало неколико дана, и сваки пут када је одржавана парница, испред суда било је присутно неколико стотина Албанаца. Сви они су пљували и претили Даниловој мајци Даници, и супрузи Радмили која је тада била трудна. Јавни Тужиоц је убиство Данила Милинчића оквалификовао као: “Убиство из непријатељских побуда према СФРЈ, извршено је са предумишљајем“.
Данило Милинчић је сахрањен у дворишту Православне цркве у Вучитрну, споменик је оштећен. На споменику стоји следећи текст:
“Сине оче брате роде
погинуо си у слободе
зликовац је налетео
и кукавички ти срце разнео
па му децу сирочиће оставио
мајку, сестру и браћу и црно завио
Ал’ херојски си погинуо
бранећи своју очевину
Ал, живо биће никада не умире
оно је увек са нама“.
Судбина убијеног Данила Милинчића и затим читаве његове породице, само је симболична појава за судбину читавог српског народа на Косову и Метохији.
(magacin.org)
