ОВО СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ: Ко је Маја Гојковић, звана Зечица

0

Редакција Србин.инфо, наишла је на занимљив чланак, историју и биографију Маје Гојковић, које преносимо у целости.

 

У нормалним народима има болесника који умисле да су, рецимо, председници парламента. Код Срба, они то јесу.

По угледу на Калигулу, који је свог коња Касача прогласио сенатором, српски император Вучић на челно место у Народној скупштини прво је поставио Нешу Слину, а онда је, с истим мотивом – да до краја разголити бесмисао те државне институције – изабрао Мају Зечицу. Одличан потез. У богатој конкуренцији напредњачких кандидата – манекена похлепе, неморала и деструкције – Маја Гојковић је ипак изразити фаворит. Ево разлога:

1. Порекло

Она тврди да је из изузетно угледне породице. И јесте. Отац јој је био заиста угледан адвокат, Мита Штета. И деда Дуда био је репрезентативац новосадске елите. Шустерске. И данас се о њему прича као врхунском мајстору свог заната. За мењање ђона на чизмама требало му је само 14 секунди. А и то само с једном руком, без да прогута иједан ексерчић. Са шампионским педигреом Маја је, напросто, била предодређена за успех.

2. Биографија

Новосадска дангуба (Саша А.), бивши носилац титуле Мајине најближе другарице, тврди да је њен животни пут инспирисао Скота Фицџералда да 1920. напише новелу „Необични случај Бенџамина Батона“. Лаже Саша, Бенџамин је рођен стар и ружан, а временом се подмлађивао и пролепшавао, за разлику од Маје, увек исте. Но, иако је кроз пубертет и младост прошла дизајнирана и темперамента као 68-годишња уседелица, успела је да са солидним резултатом заврши гимназију и да дипломира на Правном факултету. Касније, много касније, успела је да се чак и уда.

fotografija0654

Да, није лако за поверовати, али десило се. Као несташна девојчица у раним четрдесетим годинама јавно је описала како мораа да изгледа њен принц: „Србин, мудар као Свети Сава, надахнут, леп и отмен као деспот Стефан Лазаревић, спреман на жртву за српство као Милош Обилић, храбар као капетан Гавриловић“. Ко зна чиме надахнут, новосадски сликар Игор Влаисављевић је показао да није баш мудар, па је пристао да јој каже – да. Не знам где су му биле очи и на шта је мислио, али знам шта је она мислила о њему.

 

У лето 1995, док су Шешељ и Николић чамили у гњиланском затвору, Српском радикалном странком је руководила потпредседница Маја. Док је Вучић организовао свакодневне протестне трибине, она је упознавала дражи велеграда. Улогу водича преузео је Драшко Марковић, стручњак за хедонизам и препродају украденог цемента. У то време имали смо добру комуникацију, као три права другара. Кад ме Преле, притиснут обавезама према вињаку, испалио за текст, Маја је прискочила у помоћ, пристала је да се жртвује и да ми у цик зоре, у 8 сати, да интервју. Дочекала ме у страначким просторијама у Француској улици. У Шешељевом кабинету нас двоје сами, она свежа, наспавана и насмејана. Онако бунован, гледам је и не верујем – намонтирала се, променила фризуру, делује некако… да не кажем… женствено. Да одагнам халуцинације, укључим диктафон и прво је питам за мужа, да ли је он разлог што тако блиста.

 

– Није он. Већ дуго га нисам видела. Покушавајући да игра тенис успео је да сломи обе руке и ноге. Чула сам да се опоравља – каже ми она, не скидајући осмех.

Опа! Баш ме брига за теме и питања која сам припремио – о хапшењу Шешељуге, режимском прогону, плану Контакт групе за мировно решење у БиХ – оде прича у интиму и то врло пикантну.

Одличан интервју. И њој се свидео, без обзира на реакције радикалских пуританаца.

– Шешељ се шокирао што сам пристала на овакав разговор, али баш ме брига, одлично је испало. Звало ме милион људи, чак и Дана Драшковић. Рекла ми је да сам се представила као права риба, фам-фатале – уживала је Маја.

Не знам шта је било с мужем, ломљивим рекреативцем, никада више га није поменула. Није ни битно, чуо сам да су се развели.

3. Политика

У партијске бракове улазила је много чешће, с истим исходом. Дебитовала је у Народној радикалној странци Вељка Губерине. После првог изборног неуспеха, дигла је сидро, прихватила позив Томе Николића и учествовала у стварању Српске радикалне странке. У разбијање СРС-а упустила се, опет прва, после изборног успеха на локалним изборима 2004, кад је изабрана за градоначелника Новог Сада. Услед набујале маште, подржане похлепом и издајом, прекинула је контакте са мрским колегама из врха странке. На изборе 2008. изашла је без радикала, трансформисана у „Нашу Мају“. Није се прославила, али направила је Народну партију, коју је у мираз прво однела Војиславу Коштуници, а онда Млађану Динкићу. Кроз то време момачки је роварила против напредњака, доказујући да се Вучић продао Цанету Суботићу, а да Николић лаже кад тврди да се у Паризу сусретао с инвеститорима у непостојећу новосадску топлану.

Вођена искључиво лукративним мотивима мењала је партије и коалиционе партнере, свима наносеће штету и срамоту. Доказала је да, ако има било какав лични интерес, нема моралних препрека да креира афере и сплетке против најближих пријатеља и сарадника. Ето идеалних карактеристика за сарадњу с Вучићем, дакле ето ње у СНС-у. Логично, где је депонија, ту је и Маја.

4. Идеологија

У контејнеру напредњачког картела завршио је и Мајин афинитет према идеологији српског национализма и четничкој породичној традицији. Као острашћени антиглобалиста, уверена у исправност отпора злочинцима из Америке, хвалила се како је штиклама шпартала по холу једног хотела у Багдаду, на чијем поду је направљен мозаик с ликом Џорџа Буша. У истим штиклама, само годину дана касније, ушетала је у београдску амбасаду САД, да се стави на располагање за растурање СРС-а и реализујацију америчког плана о „посткосовској“ Србији. Као и њен актуелни вођа, Вучић, заборавила је властити занос с којим је 90-тих вабила добровољне даваоце крви и стимулисала их да иду у рат, да у смрти науче како патриоте треба да живе. Њихова жртва је, показало се, ипак била оправдана. Они јесу, како ко, остали без главе, руку или ногу, али бар је Маја добијала мандате, функције, паре и моћ.

dru-04-Maja Gojkovic_620x0

5. Бизнис

Истовремено кад је престала да прихвата телефонске позиве утамниченог Шешеља, Маја се с радошћу јављала Илији Девићу, тајкуну који је много боље од њеног бившег мужа знао чему служи рекет. На крају сарадње око изградње нове аутобуске станице, сироти Илија остао је без свега – фирма му је отета, јуре га повериоци, нема пара ни за струју. Узалуд маше правоснажном али неспроводивом пресудом којом му град Нови Сад, због поступака градоначелнице Маје, дугује 67 милиона евра, плус камате. У цивилизованој држави наплатио би ту одштету и решио све своје проблеме.

У Вучићевом и Гојковићкином феуду Девић је ухапшен и изложен прогону. Сад, го и бос, може до миле воље да ретким преосталим пријатељима прича колико стотина хиљада евра је плаћао грађевинске и остале дозволе. Неће му помоћи ни Европска унија, која је његов случај ставила на списак приватизационих афера које Србија мора да реши. Чак и ако би се доказало да је Маји давао мито, она би, у Вучићевом стилу, тврдила да је те паре тражио и добио Шешељ, њен тадашњи фиктивни партијски шеф.

6. Рејтинг

Са шармом својственим оној старијој дами која је појела Ивицу и Марицу, Мајица не може да освоји симпатије гласача. Међутим, може да их заплаши. Као педагошки пример шта сирова похлепа начини од човека. Иако мало ко може да остане смирен кад види оне тикове – Вучић је проценио да она зашкиљи 6 пута у секунди – мора јој се признати несвакидашњи успех, сан сваког политичара: постала је јунакиња народних досетки. На питање „шта је мушкарац без бркова“, сви знају тачан одговор: Маја Гојковић.

7. Машта

Иако је по образовању правник а по вокацији политикантски бизнисмен, Маја има и изузетан смисао за хумор. Или хорор. Не знам. То није знала да процени ни Џенифер Браш, отправница послова у америчкој амбасади, чије белешке о преговорима с Мајом је објавио Викиликс. Док се нудила Американцима, да у њиховом интересу разбије СРС, Маја се није задржала на политичкој фантазији о томе како ће „победити на изборима за председника Србије јер је подржава скоро 70 одсто грађана“. „Војвођанска принцеза“, како је себи тепала, препустила се машти и поверовала ласкању свог бокачовског кума Игора Мировић. Само тај конвертит, у песничком заносу, могао је да јој сакрије огледало и да је увери како је, без обзира на то што је грађена у стилу широке банатске бачве, створена за Хју Хефнера.

Прочитао сам депешу госпође Браш у којој обавештава Стејт Дипартмент да Маја Гојковић сматра како је лепотом и сексепилом заслужила да се појави на насловној страни „Плејбоја“. Не знам како је ту причу схватила Џенифер, да ли као перверзну шалу или као израз мржње према Американцима и њиховом највећем симболу поп-културе. Што год да је, подржавам Мајину амбицију, нека се скине, постане Зечица и покаже шта има. Боље да саблажњава њихове еротомане који једном руком гледају „Плејбој“, него српске несрећнике који ће морати да је трпе на место председника Скупштине.