Банка свом дужнику може да одузме стан или аутомобил уколико су они под хипотеком или залогом, али не може да му “натовари” на врат разне агенције за “утеривање дугова”, јер јој је то законом забрањено. Међутим, за сва остала дуговања, од комуналија, преко телефонских рачуна, до струје, то није случај.

Поједине компаније проблематична потраживања решавају управо њиховом продајом агенцијама које, како им званичан назив каже – “управљају потраживањима”. Оне по нижој цени откупе дуг од повериоца, а потом дужника бесомучно “јуре” свакодневно га зовући телефоном.

“Опаснији” за дужнике су приватни извршитељи, који куцају директно на врата дужника, с овлашћењем да му блокирају плату, па и заплењују имовину зарад принудне наплате дуга.

Они у “извршење” крећу искључиво по налогу суда, осим у једном случају. А, то је наплата комуналних услуга, када извршитељ има право да сам одређује и извршава остварење новчаног потраживања. Услов је да поверилац претходно извршитељу достави писмени доказ да је претходно опоменуо дужника да изврши своју обавезу.

У београдском ЈКП “Инфостан” кажу да проценат наплате потрошених комуналних услуга у Београду износи 95 одсто.

– Од укупно 650.000 корисника, више од две трећине њих плаћа своје обавезе до 15. у месецу са унапред обрачунатим попустом од пет одсто. Око 20 одсто корисника плаћа потрошене комуналне услуге у року од три месеца, што је у границама толеранције, док пет одсто њих касни са плаћањем, али ипак измирује своје обавезе у року од годину дана и на тај начин не подлеже принудној наплати – истичу у “Инфостан”.

Око пет одсто корисника “Инфостана” хронично касни са плаћањем потрошених комуналних услуга, преко рока од годину дана, међутим половина неплатиша не измирује потрошене обавезе због егзистенцијалне угрожености, док друга половина њих није ни по ком основу социјално угрожена већ избегава плаћање.

– Принудна наплата комуналних предузећа је по важећем Закону о извршењу и обезбеђењу пре годину дана прешла из надлежности судова искључиво код професионалних извршитеља. Приликом извршења професионални извршитељи примарно наплаћују дуг од плате и возила, док се тек секундарно наплата врши кроз попис и пленидбу ствари. Управо ова врста наплате дуга оставља законску могућност да у случају када суд утврди немаштину код неког лица не дође до пленидбе ствари и наплате дуга – објашњавају у “Инфостану”.

“Телеком Србија” не уступа своја потраживања агенцијама, већ за наплату телефонских рачуна неплаћених у протеклих годину дана подноси предлоге извршитељима. “Вип мобајл” овлашћеним агенцијама, како кажу, уступа мањи број неизмирених потраживања према корисницима са којима није могло да се договори о начину наплате. У “Теленору” кажу да, по истеку рока за уплату, кориснику шаљу опомену пред утужење: – Након тога случајеве предајемо овлашћеним агенцијама специјализованим за вансудску наплату, па ако оне са дужником не постигну договор о измирењу дуга, обраћамо се надлежним институцијама, суду или приватним извршитељима.

(Телеграф)

Ознаке: комуналије, приватни извршитељи, рачуни