Прочитај ми чланак
Тешко да се може рећи да генетски модификовани организми нису раширени свуда. Модификоване биљке шире се путем ветра и већ се налазе у дивљини. На питање задржавају ли се у људском организму и могу ли прећи са мајке на нерођено дете, одговор је ДА.
Ново истраживање објављено у стручном часопису Reproductive Toxicology разоткрило је још једну лаж биотехнолошке индустрије у вези с генетски модификованим организмима. Према анализи спроведеној на University of Sherbrooke Hospital Centre у Квебеку, у Канади, све тестиране труднице и њихова нерођена деца били су позитивни на ГМО у крви. Тиме је доказано да се трансгенетски материјали делотворно не разграђују и не излучују приликом пробаве, као што нам причају неки научници.
Студија која се спомиње у новом документарном филму Џефрија Смита Genetic Roulette базира се на тестирању крви 30 трудница и 39 жена које нису трудне. Водитељи тима др. Азиз Арис и др. Самуел Лебланц тражили су глифосате/глуфосинат, активне састојке разних хербицида, Црy1Аб, Бт токсин глуфосинат те низ метаболита наведених скупова.
Уочили су да све жене које нису трудне у крви имају повишене разине глифосата и глуфосината. Истовремено их није имала ниједна трудница. Закључили су да се током трудноће дешава нека метаболичка промена. Међутим, што се тиче других састојака, све труднице и њихова нерођена деца бсу или позитивни на 3-метилфосфинску пропионску киселину (3-ММПА), метаболит глуфосината, док је крв 93 % трудница и 80 посто узорака крви фетуса било позитивно на Бт токсин Црy1Аб.
Нема разградње – остају у крвотоку
Ово је врло забрињавајуће јер не само да ова два хербицида успешно пролазе кроз пробавни систем, него и остају у крвотоку толико дуго да могу накнадно ући у крвоток зачетог детета. Дуготрајне здравствене последице су непознате јер су мање студије на ову тему ретке и не раде се на дужи период.
Глуфосинат и Црy1Аб су ипак повезани са могућим здравственим проблемима. Постојеће студије показују да глуфосинат, који претходи настанку 3-ММПА, може изазвати рак, оштећење ДНК и репродуктивних органа. Европска унија је забранила употребу глуфосината и закључила да је поменути хербицид озбиљна претња околини и људском здрављу.
„Студија показује да овај ГМ-протеин (Црy1Аб) може преживети прераду у индустријском погону и пробавни процес, и да може ући у крвоток особе која једе такву храну, а накнадно и у фетус„, пише у резултатима истраживања.
Још једна нова студија показала је да пацови који су цели живот храњени ГМ-кукурузом, а многе варијанте садрже токсин Црy1Аб, развијају туморе по целом телу. У поређењу са пацовима који су јели природну храну, ГМ-ом храњени мужјаци су имали стопу умирања 66 % већу од њих, док су ГМ-ом храњене женке имале стопу умирања већу за чак 250%.
(Магацин)
