Прочитај ми чланак
Шверц паса луталица из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Румуније и Хрватске у земље западне Европе, посебно у Немачку и Аустрију, постао је уносан посао, на којем се зарађују велике суме новца.
Постоје дилери, и то се зна, само се јако тешко доказује. Бескрупулозни шверцери животиња користе се скривеним мејл адресама, лажним идентитетима, функционишу већином по друштвеним мрежама користећи се надимцима, немају регистроване азиле, па им је због тога готово немогуће ући у траг.
Пси луталице се из поменутих земаља извозе под изговором удомљавања иако уместо у удобним домовима завршавају у лабораторијама или као покретна мета при тестирању оружја!
ТЕСТИРАЈУ ЕКСПЛОЗИВ НА ЊИМА!
Користе се, примера ради, за тестирања приликом производње шампона. Експлозив тестирају на њима. То функционише тако што се одређени број животиња постави на простор и онда се тестира ватрена моћ новог пиштоља или аутоматске пушке.
Кријумчарење паса и мачака одвија се интензивно већ три године, а тек недавно је прича почела да излази у јавност. Овим проблемом посебно су се у последњих неколико месеци бавили медији из Босне и Херцеговине и Хрватске.
Из неколико удружења за заштиту животиња у БиХ су тамношњим медијима казали да се цена по “удомљеном” псу креће од 200 до 300 евра. Израчунајте колико је то новца, када неко на тај начин прода око сто паса.
– Друштво за заштиту животиња у Подгорици и Азил не шаљу псе у Немачку. Такође, не дозвољавамо да се пси извозе преко границе. У току 2012. смо послали девет паса код госпође Монике Брукнер, која има салаш у Ђурђеву у Војводини и која прихвата псе које ми до сада нисмо могли удомити.
У питању су пси са посебним потребама (слепи, инвалидни и слично) и они остају код ње до краја живота. То је и једини начин да пси напусте наш Азил – кажу у подгоричком Друштву за заштиту животиња.
Према њиховим речима, сваки пас из подгоричког Азила се удомљава у Црној Гори, уз претходну проверу услова потенцијалног удомитеља, тако да они знају где им се пси налазе.
– Упознати смо са чињеницом да друге општине, тј. азили других општина удомљавају псе у Њемачкој и да то није мали број паса. Шта се дешава с тим псима и где одлазе? На то немамо одговор, али се искрено надамо да иду у добре руке и у топле домове. У последње време се помиње умешаност Немаца у шверц паса, али ми немамо никакве доказе како бисмо потврдили ту тврдњу – кажу они, и додају да никада не би дозволили да се пси из њиховог азила удомљавају тим каналима.
СИТУАЦИЈА ИЗМАКЛА КОНТРОЛИ
Да није реч о безазленој проблематици показују и бројни форуми, а форумаши ову појаву називају “анималистичком проституцијом“.
– Принцип је “Ја тебе толико волим да нећу допустити да те нико бије, али ћу зато да те продам добро”… Псе илегално превозе преко граница Србије, Црне Горе, Хрватске, Румуније, Босне за Немачку, Аустрију, Швајцарску и Холандију, и тамо се смештају док се не нађе купац, а затим се новац ставља у џеп неколицине укључених у “бизнис” – пише на једном од форума.
Немци су свесни проблема, годинама се боре против ове пошасти, али ситуација је измакла контроли. Све већи број паса дневно стиже у Немачку, а намењени су црном тржишту.
На форумима је објављено да се пси возе по два-три у истом боксу, од 20 до 30 њих у комбију, по 1.000 километара, без паузе за јело, воду, физиолошке потребе… Стигну на циљ прљави, гладни и жедни, често болесни, лети без климе, зими без грејања. Многи од њих угину током транспорта, побегну, страдају на саобраћајницама. Нема тамо породице која чека наједног пса.
Масовни транспорти имају само један циљ – довести што већи број животиња. А дилери – зарадити што више новца!
САМО ДЕСЕТАК ОДСТО НАЂЕ НОВОГ ГАЗДУ
Од 300.000 до 400.000 паса и мачака из земаља региона које се годишње пребаце на запад, само њих десетак одсто имају шансу да се некоме баш свиде да су спремни за њих да плате по неколико стотина евра. Остатак нестаје.
Дилери животиње набављају и тако што пронађу партнере у матичним државама код оних који имају легалне градске или приватне азиле, и који више ни сами не знају шта ће и како ће са свим тим псима и мачкама, једва чекају да их се реше.
Притом, већи део њих ни не пита шта ће са њима бити, јер им из, овог или оног разлога, одговара наивна прича да ће пси и мачке бити срећно удомљени.
а
– Где има дима, има и ватре. Треба веома водити рачуна како и где се шаљу пси, јер те јадне животиње имају само нас, и ако им ми окренемо леђа, они остају сами на овом свету који је изузетно окрутан према животињама – кажу у подгоричком Друштву за заштиту животиња.
