Прочитај ми чланакНије неопходно, али живот говори мало друкчије, обично се дешава да људи који су имали тежак живот онда имају шта да кажу и да испричају о томе шта су све преживели, говорио је Драгослав Михаиловић, романописац, приповедач, сценариста, драматург, и редован члан Српске академије наука и уметности, који је преминуо данас у 93. години.
Рођен је у Ћуприји 17. новембра 1930. године. Дипломирао је 1957. на Филозофском факултету у Београду на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Али, како је тврдио, због своје прошлости и сукоба с Управом државне безбедности (УДБА), није успео да нађе стално запослење. Разлог за то је што се побунио против хапшења својих другова који су окривљени због причања политичких вицева. Оптужен је да је на страни резолуције Информбироа, и да је изјавио да је Тито „амерички шпијун” и да је партија „ликвидирала СКОЈ”. Због тога је у септембра 1950. ухапшен а у фебруару 1951. пребачен на Голи оток где је провео 15 месеци.
Фото: Принтскрин
Први полукњижевни рад, хумореску под насловом „Писмо“, објављује крајем 1957. у Јежевом календару. Почиње да сарађује у новосадском часопису Летопис Матице српске, која 1967. објављује његову прву књигу, збирку шест приповедака под насловом “Фреде, лаку ноћ”, за коју добија Октобарску награду Града Београда.
Већ наредне године издаје роман „Кад су цветале тикве“ и пише истоимену драму. Постављена је на сцени Југословенског драмског позоришта, али играна је само пет пута јер је због притиска из врха власти скинута са репертоара а роман који је убрзо постао култни, девет година је био забрањен.
Представа је обновљена у Народном позоришту у Београду 1984, а планирани филм према откупљеном сценарију никад није снимљен. Данас се овај комад игра у Београдском драмском позоришту.
Његова трећа књига „Петријин венац”, издата 1975, добија „Андрићеву награду“. По овом делу је снимљен истоимени филм, освојио је бројна признања на најпрестижнијим фестивалима а Михаиловићу, Рајку Грлићу и редитељу Срђану Карановићу припала је Златна арена за најбољи сценарио у Пули где је, између осталог, проглашен за најбоље остварење. У театру се ово дело прво играло као монодрама, и до данас је један од најтраженијих текстова у тој форми. У Атељеу 212 је 2018. урађена представа кроз три Петрије, ансамблу је донео угледне награде, чак четири Стеријине, и сада је на репертоару овог позоришта.
Роман “Чизмаши” из 1983. овенчан је Ниновом наградом критике, а потом Наградом Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу године. По овом делу је 2015. снимљена серија која имала изузетно велику гледаност.
Осим поменутих, добитник је Кочићеве награде за животно дело, „Рачанску повељу“ за целокупно књижевно стваралаштво, Виталову и награде „Бора Станковић“, Вукове задужбине, „Григорије Божовић“, „Скендер Куленовић“…
Прошле године је добио награду „Радоје Домановић“ за укупан допринос српској књижевној сатири коју додељује Удружење књижевника Србије.
Од 1990. године Драгослав Михаиловић је почео да објављује документарно-публицистичку књигу у више томова “Голи оток”, као и публицистичка дела и научне студије.
Драгослав Михаиловић Фото:З.оран Лончаревић
Изабрана дела су му штампана два пута, у шест књига 1984. и у седам књига 1990. године.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1981, а за редовног 1989. године. Изабрана дела су му штампана два пута, у шест књига 1984. и у седам књига 1990. године.
Драгослав Михаиловић је био ожењен Неном с којом је добио сина, сликара Бранислава и ћерку, глумицу Милицу.
Датум комеморације и место сахране Драгослава Михаиловића биће накнадно објављени.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 10, 2023
