Од кондуктера до бомбардера: Како је власт од Слободана Тешића створилa…

06:00 09.02.2024.

У пркос свим забранама, санкцијама САД и Велике Британије, Интерполовој потерници, па чак и страшној несрећи 2022, када је у паду авиона осам особа погинуло, омиљени трговац наоружањем српских власти Слободан Тешић остварује рекордне приходе и профит, пише у новом броју недељник НИН.

За њега је прошла, 2023. по много чему била веома успешна година, што се за државне фабрике наоружања и војне опреме баш и не би могло рећи.

Тим пре што је ових дана почео нови талас отпуштања „прекобројних“ у ваљевском Крушику, са којим су Тешићеве фирме у протеклом периоду склопиле низ сумњивих уговора.

Истовремено, само три приватне фирме, које се доводе у везу са Слободаном Тешићем, прошле године извезле су више наоружања и војне опреме, произведене у Србији, од некада неприкосновеног, највећег извозника, државне компаније Југоимпорт СДПР.

Истраживачки тим НИН-а открио је да су у првих 11 месеци Валир, Софаг и Зенитпром, три фирме које контролише Тешић, из овдашњих фабрика наменске индустрије извезле оружја и муниције у вредности од скоро 91,2 милиона евра.

Конкретно Валир је извезао робу вредну 58,4 милиона евра, Софаг 26,4 милиона, а Зенитпром 6,4 милиона евра. Иако је у односу на друге имао више него скроман раст, Зенитпром је за 11 месеци прошле године у односу на целу 2022. извоз наоружања и војне опреме из Србије скоро удвостручио, са 3,3 милиона на 6,4 милиона евра, уз раст од 94,2 одсто, на чему би му позавидели и најуспешнији српски извозници.

Осим Валира, који је извоз у истом периоду повећао 164,2 одсто, са 22 милиона на 58,4 милиона евра. Шта тек рећи за Софаг, чији је извоз, за непуних годину дана, порастао 662 одсто, са 3,46 милиона на 26,4 милиона евра.

Да је то дивљења вредан пословни успех сведочи и податак да је у истом периоду некада (и сада) највећи државни трговац наоружањем и војном опремом, Југоимпорт СДПР, успео да од извоза оствари приход од непуних 73,2 милиона евра, што је за 18 милиона евра слабији резултат од Тешићевих компанија.

За неверицу је да државно предузеће са доминантном улогом и позицијом на нашем тржишту, са 359 запослених, вишедеценијском традицијом, логистиком и разгранатом мрежом агената широм света има лошије извозне резултате од приватног трговца, са свега неколико запослених у три фирме, од којих је најстарија основана пре само четири године.

Уз то, оправдано се намеће питање чему уопште служе продајне и маркетинг службе и комплетан менаџмент највећих државних предузећа наменске индустрије, а посебно ваљевског Крушика, крагујевачког Застава оружја, чачанске Слободе, трстеничке Прве петолетке – наменске, из чијих фабрика и излазе готови производи, за које су једино и заинтересовани приватни трговци наоружањем. „Милан Благојевић“ из Лучана и Прва искра из Барича, наиме, снабдевају друге војне фабрике сировинама, а Први партизан из Ужица послује све боље и углавном произведену муницију сам, без посредника, продаје страним купцима.

Набројана стратешки важна државна предузећа заједно су на страна тржишта до краја новембра 2023. директно, без посредника, извезла око 156,5 милиона евра вредну робу. При томе, ових седам државних предузећа запошљавају више од 10.200 људи. Звучи скоро парадоксално, али је истина да су три Тешићеве фирме са по неколико запослених успеле да ино-купцима у првих 11 месеци 2023. остваре 11 пута већи извоз наоружања и војне опреме од најстарије фабрике наоружања Застава оружја (њен извоз за 11 месеци лане био је 8,55 милиона евра), 10 пута више од Прве искре – наменска (9,3 милиона), девет пута више од Прве петолетке (10,3 милиона), четири и по пута више од Крушика (20,8 милиона евра), три пута више од „Милана Благојевића – наменска“ (29,7 милиона евра) и Слободе (27 милиона евра).

Једини светли пример је ужички Први партизан, који је у истом периоду од извоза својих производа зарадио нешто више од 60 милиона евра, зналачки користећи огромну потражњу за муницијом на светском тржишту наоружања.

Али, чак и Први партизан би морао испоруке страним купцима да повећа за 50 одсто само да би се по оствареном извозу приближио фирмама које контролише највећи приватни трговац оружјем на Балкану.

Сами по себи ови подаци изазивају додатно подозрење јер произвођачи, за разлику од трговаца, имају могућност да на инострана тржишта своје производе продају директно, без посредника, по најповољнијим условима или да, водећи се својим интересима, диктирају услове и домаћим трговцима.

Упркос томе, званични подаци из финансијских извештаја показали су да је крај 2022. чак 10 од 19 предузећа из групације Одбрамбена индустрија Србије дочекало у минусу, те да су сва та предузећа заједно те године исказала нето губитак од 11 милиона евра, о чему је НИН опширно писао у августу 2023. у тексту Ко је опљачкао оружаре.

А скоро истим темпом, којим се гомилају губици државних фабрика, расту приходи и профити привилегованих, приватних трговаца оружјем. Иако Тешић није формални власник Валира, Софага и Зенитпрома, бројне су индиције које показују да их управо он контролише. Софаг је основан 20. априла 2020, фирма је регистрована на Дедињу, у Дипломатској колонији 4, а према подацима Агенције за привредне регистре, званични власник је Тешићева млађа ћерка, Јелена Петровић.

Извори НИН-а потврђују да је дугачак конвој камиона, које је ангажовао Софаг, натоварен оружјем и муницијом, правио приличну гужву на граничном прелазу Градина последњих дана новембра 2023.

Веза Тешића са фирмом Валир откривена је након што се код Кавале у Грчкој срушио авион са оружјем овог предузећа, у јулу 2022. Тада је погинуло свих осам чланова посаде авиона, који је превозио мине из Крушика, које је Валир препродао Бангладешу.

Индикативно је да је та фирма регистрована само 11 дана након што су САД, на Међународни дан борбе против корупције 9. децембра 2019, увеле нове санкције Тешићу, његовим сарадницима и фирмама са којима је у то време био повезан.

У АПР је као формални оснивач и директор Валира уписан Стефан Чупковић. Неколико месеци раније, у мају 2019. основана је и фирма Елванте (Елванте лтд).

У АПР-у се као њен власник води истоимено предузеће Елванте лимитед са Кипра, у ком је Чупковић један од двојице директора.

Други је био Горан Андрић, чије се име на црној листи САД налази одмах иза Тешићевог, уз образложење да је један од његових најважнијих сарадника.

Уз то, Чупковић је приликом оснивања, 22. септембра 2020, био и први директор фирме Лусор, која је са Тешићем повезана преко његовог сарадника Каледа Хамеда.

Као њен власник тада је био уписан кипарски Хамервате лимитед, а сада је као власник Лусора у АПР-у уписан Новус рестаурантс, чији је једини власник Тешићев сарадник Калед Хамед, држављанин Јемена са српским пасошем.

Директор Новус рестаурантс-а од почетка рада је Новак Нововић, који је у међувремену заменио Чупковића и на месту новог директора Лусора. КРИК је својевремено објавио да је 2016. Влада Србије, док је Александар Вучић био премијер, Тешићевом партнеру Хамеду доделила држављанство Србије, прескачући редовну процедуру и позивајући се на „национални интерес“.

Зенитпром је основан 7. маја 2018, на адреси Дипломатска колонија 14 у Београду, само годину дана након што је Тешић први пут био на мети америчких санкција. Као власник и директор се у АПР-у води Горан Тукић, који је пре тога радио у државном Југоимпорт СДПР-у, а једно време био је и директор такође државног предузећа Утва авиоиндустрија из Панчева.

БИРН је, међутим, у августу 2022. објавио да им је више различитих извора потврдило да Тешић контролише и Зенитпром. У међувремену је као седиште фирме пријављена нова адреса – Херцеговачка 16, у Београду на води – да би три месеца касније, на бившој адреси Зенитпрома била регистрована Фондација Хумана срца, коју води Тешићева ћерка Данијела Василијевић, а на истој адреси је пријављена и њена фирма Емар.

У акцијама ове Фондације учествовали су пријатељи председника Вучића, његов кум и председник Извршног одбора СНС-а Дарко Глишић и власник и главни уредник Информера Драган Ј. Вучићевић.

Чак 42 одсто оружја вредног 38,3 милиона евра, које су лане извезле фирме под Тешићевом контролом, завршило је у Бугарској, а по вредности оствареног извоза следе Азербејџан са 18,65 милиона евра, Сенегал са 10,87 милиона, САД са нешто више од 9,1 милион, Турска са 4,8 милиона, док је осталим земљама испоручено наоружање вредно 9,4 милиона евра.

Софаг је купцима из Бугарске испоручио наоружање произведено у фабрикама домаће одбрамбене индустрије вредно 21,6 милиона, а Валир за 16,7 милиона евра.

Зли језици би сада рекли да се Бугарска баш потрудила да помогне и „оживи“ рад овдашњих фабрика наоружања, што се никако не уклапа у наметнути наратив власти.

Наиме, од откривања афере Крушик 2019, највиши представници власти, међу којима се посебно истицао председник Србије Александар Вучић, небројено пута су у јавности понављали тврдњу да Бугарска жели да уништи овдашњу наменску индустрију, лажно оптужујући узбуњивача из Крушика Александра Обрадовића и истраживачке новинаре који су писали о овој афери да заправо раде „за интересе бугарске војне индустрије“.

А од тада до данас, скоро пет година, док је власт покушавала да одбрани неодбрањиво, чврсто жмурећи на документоване доказе да су спорни уговори склапани на штету државних предузећа, приватни трговци блиски властима, међу којима је и Тешић, користе привилеговани положај у фабрикама одбрамбене индустрије и купују оружје, муницију и другу војну опрему по непромењеним условима и ценама испод тржишних, чиме се наноси директна штета произвођачима у државном власништву. Истовремено, све што купе по ценама понекад мањим и од цене коштања, приватни трговци страним купцима продају по вишеструко вишим ценама и тако остварују огроман профит, који задржавају за себе.

Читаоци НИН-а су први, још 2019, сазнали какву је улогу у овим сумњивим пословним аранжманима имао главни јунак и ове најновије приче, а нажалост од тада до данас се мало тога променило.

Омиљени трговац оружјем српских власти очито је успео да сачува свој положај, статус и привилегије.

Мало је, међутим, вероватно да је све оружје које су Тешићеве фирме лане извезле у Бугарску тамо и остало. Зато се као кључно намеће питање где заправо завршава наоружање након што дође у Бугарску и ко је стварни купац тог наоружања и то ће свакако бити тема посебног истраживања у наредном периоду.

Друга „омиљена“ извозна дестинација Тешићевих фирми у 2023. био је Азербејџан. Карго авиони азербејџанског авио-оператера Силк веј транспортовали су са београдског и нишког аеродрома оружје и муницију из српских фабрика наменске производње вредно 18,65 милиона евра.

Од прве испоруке за Азербејџан, у новембру 2020, па до последње евидентиране, у октобру 2023, Валир је купцима из те земље продао оружја и муниције за чак 78 милиона евра, или тачније за 77.981.118 евра.

И то не би било толико чудно да од оружја и муниције, које су Тешићеве компаније раније испоручиле Јерменији, до 15. јуна 2020, нису гинули азербејџански војници током сукоба због НагорноКарабаха.