Прочитај ми чланакНорвешке општине Вефсн и Хемнес се припремају за обележавање 75-годишњице доласка првих Југословена, пре свега Срба, у немачке концентрационе логоре у тој земљи где су принудним радом градили такозвани "Крвави пут", саопштила је амбасада Норвешке у Београду.
Пут преко Корг планине за југословенске ратне заробљенике је представљало „Крвави пут“, како је назван због суровог рада и услова живота.
Према подацима, око 2.360 југословенских ратних заробљеника је убијено у више од 20 такозваних „Српских логора“ у Норвешкој.
Највећа стопа смртности је забележена у логорима на северу Норвешке где је убијено више од 1.990 Срба.
У саопштењу се наводи да је поводом 75. годишњице, норвешка амбасада објавила интервју са вођом пројекта „Крвави пут“ и бившим председником општине Вефсн Јимом Нердалом.
Нердал је казао да се 9. јуна наредне године обележава 75. годишњица доласка прве групе од 900, од укупно 4.260, углавном српских ратних заробљеника у немачке логоре у Норвешкој.
Према његовим речима, нацисти су у то време продужавали путеве и железницу принудним радом логораша, углавном из Југославије.
Нердал је рекао да пројекат обележавања 75. годишњице предвиђа постављање знакова на путу, али и „тачака за информисање“ на врху планине.
„На тим тачкама ће бити омогућемно коришћење апликације са детаљним информацијама о ‘Крвавом путу’. Апликација ће бити доступна на норвешком, српском и енглеском језику“, прецизирао је Нердал.
У оквиру акције обележавања годишњице, биће очишћено подручје где се налазио логор Олсен.
Нердал каже да ће након чишћења „моћи да се виде остаци зидова и других трагова логора, а биће доступан и обилазак споменика подинутих заробљеницима након рата“.
Други део пројекта за циљ има удруживање младих људи чији је задатак да од свих доступних информација направе документарни филм.
Група норвешких и српских уметника, дизајнера и редитеља заједно ће направити филм, који ће бити титлован на норвешком и српском језику.
„Морамо научити како људи могу потонути у недостатку хуманости и поштовања људског живота. Такође морамо запамтити и светле тачке људскости у време бруталне ратне реалности. Не смемо заборавити људе који су заробљеницима доносили храну и помагали им у бегству ризикујући сопствене животе“, рекао је Нердал, саопштила је амбасада Норвешке.
