Прочитај ми чланак

НВО: Стране паре су још драже

0

(Новости)

Држава ће ове године издвојити близу милијарду динара за невладин сектор. Највеће невладине организације код нас радије бирају иностране фондове, кажу да су им Владине суме мале

nvo_620x0
Држава ће у овој години издвојити најмање 875.337.000 динара за финансирање пројеката с којима за донације из државне касе конкуришу невладине организације и удружења грађана. Ово показују до сада прикупљени подаци владине Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом.

Бројке, међутим, нису коначне, јер Министарство културе и информисања јесте објавило агенду конкурса, али не и комплетне износе које је спремно да издвоји. Такође, неки државни ресори нагласили су да финансирају сваки пројекат са по милион или два динара, али пошто конкурси још нису расписани, не зна се ни колико ће НВО добити новац. Могуће је и да ће до краја године још нека министарства расписати конкурсе.

Највише новца засад издвојили су Министарство рада и социјалне политике – више од 330 милиона, и Министарство омладине и спорта – око 277 милиона. За државни новац, како сазнајемо, ипак неће аплицирати највеће и најпознатије невладине организације.

– Хелсиншки одбор неће конкурисати јер имамо претходна лоша искуства са том буџетском линијом, 481. Највећи део новца од државе добијају удружења која су под окриљем политичких странака – каже Сашка Станојловић из ове организације.

Зато Хелсиншки одбор конкурише за стране донације, а и те како би, сматрају, и држава и они имали интереса када би конкурисали и за домаће у области образовања, за мониторинг затвора и психијатријских установа. То, такође, сада финансирају инострани донатори.

Ни ”Јуком” ни ове, ни прошле године није конкурисао за паре из буџета.

– Закључили смо да је боље да се пријавимо код страних независних фондација, а да домаће конкурсе оставимо за мање организације, којима је то једини начин да дођу до новца – објашњава Милан Антонијевић, директор ”Јукома”.

Фонд за хуманитарно право, такође, како тврде, никада није конкурисао за владине донације, јер, по речима Будимира Иванишевића, финансијског директора, желе да задрже позицију оштрог критичара власти, па онда није примерено да од ње узимају новац.

Са свим овим слаже се и Дубравка Велес, извршни директор Грађанских иницијатива. Они се, упркос томе, већ годинама јављају на позиве Министарства омладине и спорта, и задовољни су сарадњом. Ове године конкурисали су са пројектом ”Млади су закон”, а предвиђена средства су 1,9 милиона динара.

– Издвојене суме премале су да би се урадило нешто квалитетно, а трошкови конкурса су, због преобимне документације, огромни – каже Велес.

Лане је за НВО сектор из државног трезора предвиђено око два милиона евра, али још није сабрано колико је заиста и потрошено. За 2011. из будџета је издвојено око четири милиона евра. Невладине организације се жале да се из године у годину новац за њих смањује, а организација је све више.

Према подацима АПР, у Србији је регистровано око 19.000 удружења грађана и невладиних организација.