Прочитај ми чланак
Немојте одбијати прекршајни налог него га узмите јер тим папиром можете иницирати судски поступак у року од осам дана ако сматрате да нисте криви. У том року имате две могућности: или да платите половину казне или да поднесете прекршајни налог надлежном суду. Ако га поцепате – налог постаје коначан и ви улазите у евиденцију кажњених.
Ово је порука Зорана Пашалића, председника Прекршајног апелационог суда, грађанима Србије, који ће од данас за прекршаје бити кажњавани по новом закону. Најзначајнија новина је прекршајни налог.
Сваки грађанин који добије овакав налог за плаћање казне – има право на судску заштиту и може управо њиме да покрене поступак у којем ће саобраћајна полиција или инспектор који је издао налог морати да докаже кривицу осумњиченог.
– Овакво решење је добро за грађане зато што плаћањем у року од осам дана могу да плате само половину назначене казне. Такво решење до сада нисмо имали. На пример, ако је казна 10.000 динара, платиће 5.000. Ако се тек деветог дана сети да мора да плати – онда плаћа цео износ казне. Друга могућност је да у року од осам дана од пријема прекршајног налога – упућује тај налог суду и тиме покреће прекршајни поступак – објашњава Пашалић.
Суд позива окривљеног и полицајца који је уочио саобраћајни прекршај. Почиње доказни поступак пред прекршајним судом. Иако је окривљени иницирао поступак, јер се његов примерак прекршајног налога третира као захтев за покретање поступка, подносилац захтева је онај ко је окривљеном написао прекршајни налог, у овом случају полицајац. Терет доказивања је на њему. Подносилац захтева доказује да је грађанин учинио прекршај.
Суд неће сам тражити доказе, али може помоћи окривљеном у прибављању и извођењу доказа. На пример, ако окривљени предложи саслушање неког сведока до чијих података не може сам да дође, суд ће службеним путем прибавити податке на основу којих ће се утврдити идентитет сведока.
– Сваки грађанин који сматра да је неправедно кажњен има право на овај поступак пред судом, у којем важи претпоставка невиности, исто као и у кривичном поступку. Ако грађанин неће да прими прекршајни налог, полицајац ће то написати на налогу и сматраће се да је уручен. Протеком осам дана, он улази у регистар неплаћених новчаних казни. Исто је ако узме прекршајни налог, али га после баци или поцепа. Тиме је уништио папир којим може да иницира покретање прекршајног поступка. Ако није иницирао поступак и није платио казну – после осам дана улази у регистар неплаћених новчаних казни, са свим прописаним последицама – каже Пашалић.
Грађанин чије се име налази у јединственом регистру неплаћених казни неће моћи да региструје аутомобил ни да продужи возачку дозволу, нити да региструје или пререгиструје фирму или предузетничку радњу.
Више од 60 одсто свих прекршаја су саобраћајни прекршаји.
– Прекршајни налог могућ је само код казни које су прописане у фиксном износу, а реч је о лакшим прекршајима, као што су прекорачење брзине до 20 километара на час, невезивање сигурносног појаса, угашена оборена светла током дана, употреба мобилног телефона током вожње, запрљане таблице и фарови, присуство алкохола у крви до 0,5 промила, вожња пијаног путника на предњем седишту, вожња детета млађег од 12 година на предњем седишту, неношење кациге на мотоциклу, бацање смећа кроз прозор, неношење возачке дозволе, излажење из аутомобила без дозволе саобраћајца током контроле – наводи Пашалић.
Прекршајним налогом се заправо скраћује поступак у случајевима лакших прекршаја, са циљем да се сви прекршајни судови у Србији растерете огромног прилива предмета, којих има чак 800.000 годишње.
За све теже прекршаје, где су казне прописане у распону, и даље ће се обавезно водити поступак пред судом.
(Политика)
