Прочитај ми чланак
Снежана Станојковић, досадашња заменица Владимира Вукчевића, изабрана је за вршитељку функције тужиоца за ратне злочине, пошто је Вукчевић од 1. јануара отишао у пензију, сазнаје Данас.
Станојковићеву је на ту позицију поставила републичка јавна тужитељка Загорка Доловац, након што народни посланици Скупштине Србије нису успели да од шест кандидата, међу којима је била и Станојковићева, изаберу новог тужиоца за ратне злочине. Остали кандидати су били судија Дејан Терзић, заменик републичког јавног тужиоца Ђорђе Остојић, Милан Петровић и Миољуб Виторовић, заменици тужиоца за ратне злочине и заменица вишег јавног тужиоца у Зајечару Соња Милићевић.
Станојковићева је у Тужилаштву за ратне злочине од 2008. као тужилачка помоћница. За заменицу тужиоца Првог основног тужилаштва изабрана је 1. јануара 2010. да би двадесетак дана касније, решењем републичког јавног тужиоца била упућена у Тужилаштво за ратне злочине као Вукчевићева заменица. Оно што је интересантно за њу јесте да је у свом Програму организације и унапређења Тужилаштва за ратне злочине за период од 2016. до 2022. године, којим је заправо конкурисала за Вукчевићево место, навела да би одмах радила на процесуирању свих кривичних дела ратних злочина из хрватских војнополицијских операција „Бљесак“ и „Олуја“.
Такође, у програму најављује суђења у одсуству против починилаца ратних злочина над Србима, те се позива и на то да је остварила личне контакте, пре свега са главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом. Истиче и да Државна стратегија за процесуирање ратних злочина извршених током и у вези са оружаним сукобима у бившој Југославији за период од 2015. до 2025. године, коју је сачинио Фонд за хуманитарно право, „може да буде само један радни папир“.
„Њен садржај је, иначе, такав да представља пример грађења куле у облацима, без уважавања реалности прилика у региону, од материјалних до политичких“, каже Станојковићева. Организовала би ефикаснији рад на нерешеним предметима, те увела тимове за предмете ратних злочина са подручја БиХ, Хрватске и КиМ, а како каже, афирмисала би и Споразум о признању кривичних дела.
Рођена је 25. марта 1969. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду 1997, а Правосудни испит је положила 2002. Након приправничког периода, радила је и као судијска помоћница у Трећем општинском суду у Београду. Међу случајевима на којима је радила је и ратни злочин који се догодио у косовском селу Љубљенић, где је убијено више од 40 косовских Aлбанаца. Говори енглески језик.
Вукчевић: Да има доказа, Гури се не би шетао улицом
Досадашњи тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је да је Тужилаштво респектабилна институција која је 12 година радила професионално и давала резултате. „Где год смо имали доказе, оптужили смо и то је било урађено независно да ли је жртва српска, Хрват или Бошњак“, рекао је Вукчевић за Б92. Он је додао и „да је било доказа против Горана Радосављевића Гурија, не би се он шетао по улици“, наводећи да га нико није штитио.
Говорећи и о другим предметима, Вукчевић је казао да су „црвене беретке остављене Миљку Радисављевићу“ (бивши тужилац за организовани криминал – прим. аут.). „Радили смо Добровољачку гарду, сада је донета наредба о истрази, дотакли смо је, али на крају. Случај Битићи радимо од првог дана, није урађен, али то није наша кривица. Ми смо све урадили, они други нису“, рекао је Вукчевић.
Извор: danas.rs
