Прочитај ми чланак

Невесте с петнаест лета до осамнаесте двапут разведене

0

По истраживању о положају деце и жена у Србији, које су спровели Уницеф за Србију и Републички завод за статистику, смртност деце у ромским насељима готово је два пута већа него код остатка становништва. Директор Уницефа за Србију Мишел Сен Ло објашњава да су резултати показали да се тај јаз дубљи него 2010, а и разлике између сиромашних и богатих, дечака и девојчица у сеоским срединама све су веће.

romi_0Романтично и идилично само у Кустуричиним филмовима

Наглашава и да је само девет процената малишана у ромским насељима примило све вакцине у року. Стопа искључивог дојења одојчади у првих шест месеци веома је ниска, само је 13 процената, а смртност беба и даље је огромна. Петина ромске деце је неухрањена, а готово половина заостаје у развоју. Учешће малих Рома у предшколском образовању је с 22 одсто спало на девет, а за осталу децу порасло на 50.

Око 97 одсто деце школског узраста упише се у први разред, а тек 69 одсто ромске. Такође, 15 одсто девојчица из ромских насеља похађа средњу школу, што је веома мало у односу на осталу децу – 89 одсто. Као један од разлога наводи се да више од половине ступа у брак много пре 18. године, неке до тад имају и по два развода. Свака шеста девојчица и пре 15. се венчава, а свака друга носи бурму пре пунолетства. Више од трећине младих Ромкиња роди дете пре пунолетства, што има далекосежне погубне последице по њихово здравље, образовање и социјални статус. Далеко од песме Шабана Бајрамовића „Ђелем, ђелем” (иначе, званичне химне Рома света) и стихова: „Путовао сам путевима дугим и сретао срећне Цигане”.

Истраживање је показало и да се смањио број родитеља који верују да је батина из раја изашла те оних који децу дисциплинују насиљем. Наиме, проценат деце између прве и 14. године која су доживела физичко кажњавање или психолошко насиље смањио се у односу на 2010. са 67 на 43 у општој популацији, и с 86 на 66 у ромским насељима. Директор Завода за статистику Драган Вукмировић објашњава да истраживање показује да сад више времена проводимо с децом, мање их кажњавамо, али смо све мање у стању да им пружимо пажњу.

– Најугроженија домаћинства у Србији су породице с децом, а материјална угроженост расте с њиховим растом. Забрињава и што се смањује број деце укључене у предшколско образовање, нарочито из најсиромашнијих домаћинстава. Зато морају што пре да се израде социјалне карте да би им се помогло. Држава има много посла који мора врло брзо да одради јер резулати нису оптимистични – закључио је Вукмировић.

(Дневник)