Прочитај ми чланакНедавна изјава косовског председника Хашима Тачија да ће поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања посетити Косово није реална, сматрају познаваоци прилика.
Ипак, не одбацује се могућност да се у наредном периоду папа сусретне с челницима Српске православне цркве, једино што нема назнака да би то могло да се догоди у Србији.
У последњих петнаест година медији су сваке године излазили са истим насловом – ове године папа у Србији. И то се до сада никада није догодило, а према сазнањима Б92, посета папе Фрање, ни на државном, као ни на црквеном нивоу за сада неће бити реализована.
Како је за Б92 речено у Влади, за позив папи Фрањи да посети Србију чули су само из новина. Министар за рад Александар Вулин каже да је питање доласка папе питање о коме треба да се изјасни читаво друство.
„Не знам да ли ће се о томе расправљати на Влади, заиста није, није нешто што је најављено да ће се причати на Влади“, рекао је Вулин.
Београдски надбискуп Станислав Хочевар ипак сматра да смо данас ближе посети папе Београду него раније.
„Позивам цркве, католичку и православну да се јаче заузимамо за мир и помирење. То ћу сада у Скопљу рећи када ћемо славити светицом проглашену Мајку Терезу која је симбол тога да морамо као хришћани направити нешто више на том подручју“, казао је Хочевар.
Како сазнајемо у Српској православној цркви, до сусрета патријарха Иринеја и папе Фрање би могло да дође, али на неутралном терену. То је савет из Московске патријарсије, речено је за Б92. Као услов за посету папе наводи се да прво мора да посети Јасеновац и ода пошту жртвама логора смрти.
Папа Фрања жели да посети Србију, а Ватикан и Београд ће одредити моменат када ће се то догодити, рекао је јуче апостолски нунције у Србији надбискуп Лучано Суријани. Опширније у посебној вести.
„Приликом те посете ја мислим да би било незаобилазно и веома важно да папа посети највеће стратиште српског народа, односно Јасеновац. Управо канонизација Степинца јесте онај кључни аспект око чега це долазити будући, евенутални будући долазак папе у Србију“, навео је Никола Кнежевић из Центра за истраживање религије, политике и друштва.
„Знам предобро да је католичка црква признавала у општем појму, значи за читав свет слабости које су било где католици направили. Питање Јасеновца понајпре да реше државе у међусобним односима, јер то није, на првом месту, питање цркава и религије“, истакао је Хочевар.
Папа Јован Павле Други је 2000. године посетио Босну и Херцеговину и извинио се за злочине хрватских католика, одржавши мису у бањалучком манастиру Петрићевац у коме су усташе масакрирале 2.500 Срба 1941. године.
