Покрет Двери се залажу са постојање Министарства за науку које ће објединити науку, технолошки развој, високо образовање и информационо друштво.

У Републици Србији је Уставом, чланом 73, став 2, гарантована обавеза државе да подстиче и помаже развој науке. У духу трајног уговора између власти и грађана, ова обавеза садашњим и будућим поколењима обезбеђује елементарне предуслове за технолошки и економски напредак. Упркос томе, током „козметичке“ реконструкције Тадићеве Владе пре нешто више од годину дана, дотадашње Министарство за науку и технолошки развој, без јасног повода, наједном је укинуто и припојено министарству надлежном за просвету.

Број запослених службеника је остао исти, само смо уместо министра добили Државног секретара са мањим ингеренцијама. Овиме се само организационо променила структура Владе. Другим речима ништа се није уштедело осим што је процес доношења одлука, а тиме и функционисања ресора, знатно успорен.

Министарство науке у Србији постоји пуних 66 година. Под разноврсним режимима, ова околност омогућила је да се, без обзира на вршиоца власти, држава непрекидно стара о очувању инегритета и одрживости научних истраживања. Као што у европским земљама наука и високо школство нису случајно одвојени од ресора образовања, тако је и у Србији било прегршт разлога да наука не буде само кап у океану проблема Министартва просвете. У скоро свим Европским земаљама, као и у многим другим попут САД и Јапана, поред надлежног министарства постоје правни субјекти попут националних фондација, или агенција (у Србији их такође има за разне будалаштине, али не и за науку) које се баве већином питања везаних за научну делатност (стратегијом, финансирањем). У тим земљама није толико важно да ли је само Министарство науке самостално или не, пошто и онако већину посла обављају ова тела. Бивше републике СФРЈ попут Словеније и Хрватске такође имају овакве агенције (АРРС и ХРЗЗ). Чак смо и унутар СФРЈ имали овакво тело, које се звало „Републичка заједница за науку“.

Већ само након годину дана од реконструкције Тадићеве Владе осећају се негативни ефекти такве одлуке – научни пројекти, током прве године реализације, нису добили ништа од потрошног материјала и одобрене опреме, а годинама грађене везе са европским истраживачким простором су угрожене.

Двери, зато, износе свој став да мора постојати Министарство за науку које ће у себи повезивати науку, технолошки развој, високо образовање и информационо друштво. Овај модел је ефикаснији и рационалнији, а поред тога на једном месту окупља области које могу узајамно да се развијају. Високо образовање је, како због докторских студија тако и због научноистраживачке делатности професора и сада већ добрим делом под надлежностима овог ресора. То би био и услов сваког даљег развоја нашег друштва (привредног, економског, технолошког…).

Сва развијена друштва највећи део своје добре развијености дугују дугој традицији у научноистраживачкој делатности. Осим тога, напредак остварен кроз научну делатност индиректно стимулише и остале гране привреде. Високо образовање и наука су најбитнији фактор за економски развој једне земље За све гране наше економије, од пољопривреде до индустрије софтвера, високо образовани кадар је неопходан. Високошколске институције и научне установе стварају интелектуалне елите сваке земље.

Знање оплемењује човека, даје му могућност да јасније сагледа свет који га окружује, брани га од замки псеудонаучника и шарлатана.

Кратак осврт савета за науку ГГ Двери Српске за живот Чачка поводом Дана науке, који се у Републици Србији обележава 10. јула на дан рођења Николе Тесле

Ознаке: Влада, министарство, наука, развој, тесла