Прочитај ми чланак
Поновно рађање галаксија
Недавно откривини скуп галаксија у сазвежђу Феникс нашао се у центру пажње конференције за штампу НАСА. Разлог томе су необичне особине овог галактичког скупа, које могу извршити суштински утицај на сазнања о еволуцији скупова галаксија. До његовог открића је дошло релативно скоро, захваљујући такозваном ефекту Суњајева-Зељдовича, који носи име совјетских астрофичичара који су по први пут дали опис овог ефекта пре више од 40.-так година.
Изненађују истовремено неколико појава овог скупа галаксија, чији је енглески назив «Скуп Феникса». Прво, његов флукс рендгенског зрачења је изузетно висок. Друго, то је један од најмасивнијих скупова. Треће, у централном делу скупа бележи се изузетно висока динамика формирања звезда. Најзад, што је веома изненадило астофизичаре, у центру галактишког скупа гас високе температуре хлади се знатно брже, него у другим скуповима. Шта то значи за астрофизику, – објашњава часопис Nature.
Скуп галаксија у Фениксу је откривен 2010. године током посматрања са опсерваторије на Јужном полу (South Pole Telescope, САД). Он се налази на удаљености од око 5,7 милијарди светлосних година од нас, и његова маса је првобитно била процењена на 1660 трилиона маса Сунца. Године 2011. овај скуп је посматрала рендгенска опсерваторија Chandra (НАСА). Како је тада писао аутор чланка Мајкл Мекдоналд из Масачусетског технолошког института, постало је јасно да је објекат опсервације – један од најмасивнијх од досада познатих скупова, са изузетно високим нивоом зрачења у рендгенском дијапазону.
Даља истраживања су обухватила оптичка, инфрацрвена и рендгенска посматрања са земаљских и орбиталних станица, као и преглед архивских података. Испоставило се, да се унутар скупа галаксија одвија интензиван процес формирања звезда. То је доста необично, јер се до сада у центрима већине скупова галаксија појављивање нових звезда бележило веома ретко. Препостављало се да тај процес спречавају супермасивне црне рупе у централним галаксијама скупова, које «напумпавају» енергијом међугалактички гас, који се спушта према центру галактичког скупа. На тај начин зауставља се процес хлађења, о она се не може охладити до нивоа, који је неопходан за рађање нових звезда.
Међутим супермасивна црна рупа у централној галаксији «скупа у Фениксу» је «мање енергична», те је динамика формирања звезда овде довољно висока. Посебно је значајно, да брзо хлађење гаса проузрокује веома брзо повећање масе централне галаксије и њене црне рупе – око 60 маса Сунца годишње. То се одвија са таквом брзином, да овај процес није могао да почене веома давно. У противном, црна рупа (чија се маса сада процењује на око 20 милијарди маса Сунца) би прешла у категорију активних, а сам галактички скуп би вишеструко превазишао по својој маси оближње скупове у Свемиру.
Висока динамика појављивања нових звезда је још један разлог што је скуп добио назим «скуп Феникса». Претпостаља се да је формирање звезда у центрима галактичких скупова престало пре једно 10 милијарди година. И то, што се у овом скупу сада посматра наставак процеса формирањазвезда, говори да је он доживео поновно рођење. Уосталом да ли је то друго, треће или четврто по реду рођење, није нам познато. Академик РАН Рашид Суњајев (Институт космичких истраживања РАН и Институ астрофизике Друштва «Макса Планка», Немачка) износи претпоставку, да период хлађења изазван смањењем активности црне рупе, скупови галакција преживљавају неколико пута у свом животу.
Може се очекивати, да ће у најближе време доћи до нових открића уједно са новим скуповима галакција. Трагање за њима сада је један од приоритетнијих задатака астрофизике. Скуп Феникса је откривен на основу ефекта Суњајева-Зељдовича, ефекта, који је везан за узајамно дејство реликтног микроталасног фона свемира са врућим гасом у скуповима галаксија. Фотони реликтног зрачења (преосталог у свемиру из времена од око 300 хиљада година након Великог праска – «биг бенга») услед узајамног дејства са електронима гаса у скуповима галаксија, делимично мењају своју енергију. Са своје стране посматрач, који формира карту реликтног фона констатује «изобличење» у енергији фотона у правцу скупа. Овај ефекат је теоретски био предвиђен Рашидом Суњајевим и његовим учитељем Јаковом Зељдовићем 1969. године. Међутим њена величина је била толико мала, да је било сумње да ће се уопште моћи посматрати. То постало могуће тек крајем прошлог века са појавом нових високоосетљивих прибора.
