Прочитај ми чланак

ЧУДЕСНО Најстарија астролошка карта скривена испод рукописа Јована Лествичника

0

Најранију свету познату детаљну звездану мапу (астролошку карту ) коју је сачинио антички мудрац научник Хипарх са Родоса, открили су сасвим случајно архивари Музеја Библије и то најневероватнијем месту - тајно скривену испод ранохришћанског (православног) рукописа.

У питању је копија чувене мапе положаја планета и звезда коју је сачинио Хипарх са Родоса, а прецртао и сакрио рукописом нико други до  – Јован Лествичник, велики православни духовник и писац чувеног дела из 600. године нове ере „Лествица“, у којој је описао чудесан пут узношења душе ка Богу – као да душа иде уз лествицу (чак 146 оригиналних страница књиге написане у православном манастиру света Катарина на Синајској Гори, чува се у овом музеју).
 
Велику вест саопштио је за медије Музеј Библије из Вашингтона, који поседује оригинале „Лествице“.
 
Тајна Хипархова звездана карта је откривена помоћу мултиспектралних технологија снимања страница „Лествице“ и нико није ни очекивао да је ту нађе будући да се до сада само претпостављало да постоји на основу записа Клаудија Птоломеја (такође значајног античког научника и астролога), који је тврдио да је учио из Хипарховог дела и 400 година након његове смрти саставио чувену Птоломејеву таблицу.
 
Хипарх је познат по томе што се сматра да је први у свету дао астролошка тумачења (предвиђања) на основу положаја звезда, о чему је писао и Птоломеј који је писао и астролошке уџбенике.
 
Оригинална Хипархова мапа никад није пронађена, а до сада чак ниједна копија, све до ове копије испод рукописа Јована Лествичника из 600. године нове ере.
 

„Открили смо скривено благо тамо где се уопште нисмо надали. Новооткривени текст је огромно откриће у свету науке, религије, историје, археологије и доказ да технологија мултиспектралног снимања може да нам открије још много тајни, древних и заувек изгубљених оригиналних текстова које је неко ипак преписао“, навео је у саопштењу Брајан Хиланд, кустос средњовековних рукописа Музеја Библије. „Откриће такође потврђује да је Хипарх савршено прецизно урадио астролошку мапу користећи само античке инструменте и велико знање“.

Пажљива анализа је показала да је древни пергамент коришћен више пута (није ретко јер су листови могли да се „перу“ и опет користе).

Најпре је у 6. веку испод чувеног дела „Лествица“ аутор преписао Хипархову звездану мапу, на којој је древни астролог око 134. године пре нове ере унео прецизне позиције чак 850 звезда! Хипарх је био и први астроном који је одредио скалу „магнитуда“, а сматра се и оцем тригонометрије.

Затим је исти пергамент у 10. или 11. веку неки манастирски писар (за сада непознатог порекла) у манастиру Свете Катарине на Синајској гори, узео и избрисао са њега стари запис мапе звезда намерно или случајно да би потом исписао делове „Лествице“, објашњавају у Музеју. Манастирски писар је изгледа сакупио све листове „Лествице“, имамо више од 10 различитих рукописа након Јована Лествичника, затим састругао постојеће мастило и буквално „опрао“ садржај на којима је била Хипархова мапа, па потом на тај пергамент исписао сиријски превод Лествице.

Ипак, временом су остаци оструганог мастила почели да тамне – па су научници схватили да је документ палимпсест (да има још слојева јер је на њему раније било различитих текстова написаних на истом пергаменту).

Музеј је извршио мултиспектрално снимање листова тих рукописа још 2013, па 2015, па 2017. и коначно 2018. године. Све снимке рукописа су слали стручњацима са Универзитета Кембриџ да их проуче и растумаче. И ништа…

Испоставило се да су се истраживачи са Кембриџа томе посветили, како су сами признали, тек кад су отишли у кућни карантин због корона вируса. Велико сазнање су објавили овог месеца у часопису Историја астрономије.

Осим што су потврдили да је копија Хипархове мапе сакривена испод оригиналног и чувеног православног дела „Лествица“ ранохришћанског монаха Јована, настало на Синајској Гори, истраживачи су такође открили и да су Хипархова мерења још прецизнија од његовог наследника, математичара, физичара, астронома и астролога Птоломеја који је свој координатни састав базирао на еклиптици, док је Хипарх користио небески екватор (као и модерни астролошки програми и толико је прецизан).

Иначе, однос Птоломеја према Хипарховом делу није довољно јасан јер су поједини средњевековни астролози тврдили да је Птоломеј измислио Хипарха који није ни постојао, док су  други (астроном из 16. века Тишо Брахе) били убеђени да је Птоломеј нашао и покрао Хипархово дело.

Осим Хипархове звездане мапе, научници су на другим пергаментима (такође их записао Јован Лествичник) пронашли и Ератостенове теорије о пореклу земље и звезда, као и делове познате песме из трећег века пре Нове Ере под називом „Феномена“, која прецизно описује сазвежђа на небу.

Научници признају да вероватно ништа од овога не би ни открили да нису били принуђени да због корона вируса седе у кућном карантину, па су почели да размишљају о Богу, потом се сетили да су им из Музеја Библије ранијих година послали документа древних списа, а имали су времена да им се посвете потпуно јер нису ишли на посао.

Професор Вилијамс је веровао да су испод „Лествице“ скривени рано хришћански текстови, дао је још 2017. године студентима фотографије да их проучавају као „летњу разбибригу“ током распуста. Један од студената Џејми Клер га је узбуђено звао јер је неочекивано открио одломке из Ератостенових стихова о звездама. Био је збуњен јер то није очекивао. Једва су се назирали и да би их боље видели,  снимили су 42 фотографије сваке странице, у различитим таласним дужинама светлости и употребили алгоритме за тражење комбинација фреквенција, који су знатно побољшали видљивост скривеног текста.

Обавестили су и историчара Виктора Гyземберга у француском националном научно-истраживачком центру ЦНРС у Паризу. “Био сам врло узбуђен чим сам узео снимке,” каже Гyсемберг. „Одмах ми је било јасно да имамо древну звездану мапу, само нисам знао чију. Око Птоломеја имам резерву јер су многи стари астролози оставили запис да сумњају да је само Хипарх био велики ум, а да је Птоломеј све покрао и направио ремек дело компилујући неколико туђих древних дела до којих је дошао и приказујући их као своје“.

Иначе, многи научници сматрају да је и Хипарх само надградио знање (или у великој мери прекопирао) чувене астрологе из Вавилона јер је у своје доба имао приступ њиховим делима која су касније такође заувек изгубљена (ако не искрсну као тајни списи). Вавилонци су се посебно бавили моделирањем тродимензионалног распореда Сунчевог система, а због жеље да проникну у тајну звезда су развили математичке методе којим су прецизно одредили положај звезда и сазвежђа, одредили годишњу Сунчеву путању према свим фиксним звездама радили су бројне 3Д макете, први открили помрачење сунца и месеца и објаснили како утиче на људе, воду, биљке… Хипарх је њихова сазнања спојио са античким геометријским приступом, сматра научник  Еванс.

Истраживачи мисле да Хипархов изворни запис звезда, попут Птолемејеве таблице, укључује проматрање готово сваке видљиве звезде на небу.

„Без телескопа, напомиње Гyсемберг, али сигурно је користио нишанску цев познату као диоптра или механизам који се назива армиларна сфера. Ипак, то значи да је посматрао небо небројено сати да би утврдио математички (степенима) тачне позиције на небу.”

Гyсемберг верује да је бап Хипарх први оставио координате за звездане констелације (Велики медвед, Мали медвед и Драко), које су се појавиле у посебном средњевековном латинском рукопису познатом као Аратус Латинус, али сада је јасно да су врло могуће плагијарали Хипарха.

„Нови фрагмент чини ову науку много, много јаснијом“, примећује Метју Осендрајвер, историчар астрономије са Слободног универзитета у Берлину. „Хипархов звездани каталог, који се спомињао само у литератури готово као нека измишљена ствар, сада је одједном постао врло конкретан и доказао да су га многи плагирали.“

У једином сачуваном Хипарховом запису до данас, остала је само његова критика на рачун још старијих астронома јер нису прецизно нумерички обележили своје визије орбита и небеских тела, што је он урадио.

„Ово је велико откриће и због тога што доказује да су древни Европљани путем  математике настојали да објасне и разумеју Свемир, па су прецизно мерили и рачунали, а потом давали астролошка тумачења“, истиче истраживач Еванс.

Тренутно истражују још 160 страница древних пергамената палимпсеста из манастира свете Катарине (где су скривени текстови испод оригинала), написаних у различитим вековима, а већ су открили на њима до сада непознате античке медицинске текстове, укључујући рецепте за лекове, прецизне хируршке савете за компликоване операције, као и водич кроз лековите биљке и справљање чајева и мелема. Аутори тих изузетних дела за сада нису познати.

„Само у Европи постоје буквално десетине хиљада палимпсеста у разним великим библиотекама“, каже Гyземберг. „Ово је само једно откриће, веома велико и узбудљиво, сада је очигледно да када ово истраживање применимо на хиљаде древних рукописа, открићемо сваки пут невероватне ствари и бројна важна сазнања и дела која су заувек нестала, али их је ипак неко некад преписао.“