Прочитај ми чланак
На данашњи дан 1809. године погинуо је српски национални јунак Стеван Синђелић, ресавски војвода, испаливши из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку.
Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење. Синђелић се у мају 1809.са 3.000 Ресаваца придружио устаницима који су намеравали да ослободе Ниш.
На Чегру је био у најистуренијем од шест српских шанчева и на њега је напад усмерио командант нишке тврђаве Куршид паша, али су устаници одбили више турских јуриша. Пошто је увидео да браниоци, упркос невиђеном херојству, не могу да одоле турској сили, запалио је складиште муниције.
После битке паша је, да би застрашио Србе, наредио да се од глава погинулих устаника озида кула, која је добила назив Ћеле-кула.
Првобитно су на њој биле 952 лобање, а сада је остало неколико десетина. Синђелић је учествовао у свим борбама у Поморављу од почетка устанка 1804. и истакао се у бојевима на Иванковцу 1805, кад је за показану храброст добио чин војводе, и на Делиграду1806. под командом Петра Добрњца.
Обележавање 204. годишњице боја на Чегру
У Нишу ће данас, у оквиру спомен-комплекса Чегар, бити обележена 204. годишњица боја на Чегру, који представља један од најтрагичнијих оружаних сукоба у читавом раздобљу Првог српског устанка и који је означио почетак слома устанка у Београдском пашалуку.
Државну церемонију обележавања 204. годишњице боја на Чегру предводиће државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић, најавио је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Полагању венаца и одавању државне почасти присуствоваће и представници Министарства одбране и Војске Србије, града Ниша, као и великог броја удружења грађана опредељених за очување достојанственог сећања на учеснике и жртве оружаних сукоба.
Организатор државне церемоније је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Бој на Чегру одиграо се 31. маја 1809. године, када српски устаници, предвођени Стеваном Синђелићем, упркос херојском отпору нису успели да остваре победу.
Борећи се против надмоћнијег противника српски устаници пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације током читава два наредна столећа.
