Подешавања / Settings

Први српски устанак означава почетак стварања модерне српске државе. То је и стварни почетак Српске револуције, која је трајала до 1815. године, када је завршен Други српски устанак. Ипак, према другачијим мишљењима, Српска револуција се завршава са турским хатишерифом из 1830, или траје све до краја Првог светског рата 1918. Први српски устанак, као почетак […]

Ево једне невелике, углавном заборављене и прилично поучне књижице историчара, универзитетског професора и академика Алексе Ивића, издање Издавачке књижарнице Геце Кона, Београд, 1926. године, Из доба Карађорђа и сина му кнеза Александра. Овај бечки ђак истраживао је „Ратни, Државни и Полицајски Архив у Бечу, где се чувају извештаји аустријских војних заповедника, писани већином према вестима, […]

Крајем 18. и почетком 19. века замисао о обнови „Илирске краљевине“  изнео је и обнародовао митрополит црногорски Петар Први Петровић Његош (Свети Петар Цетињски, Његуши, 1748 – Цетиње, 18. октобар 1830, поглавар  (Старе) Црне Горе од 1784. до 1830; у титулару се потписивао као „Митрополит Црне Горе, Скендерије и Приморја, а био је и  руског царског „ордена свјатаго Александра Невскаго каваљер“). [1] […]

Његову објаву преносимо у целости: КАКАВ ЈЕ КРАЉ ОВАЈ ИРАЦ! ОВАЈ.. РУС! МА, НАШ БРЕ! Ова прича би могла да се учи у нашим школама. Да се учи, деца би била одушевљена. Али, кад се већ тамо не учи.. што бар нама овде не би било лепо? Следи низ. Уживаћете, сумње нема ⬇️ pic.twitter.com/PIuJe5IuI4 — […]

Као дете се истицао несвакидашњом храброшћу. Био је преке нарави и штедљив. Није био у прилици да се школује, тако да је остао неписмен. Карађорђе је творац прве слободне српске државе после пада Србије 1459. под турско ропство и родоначелник краљевске династије Карађорђевић. У Аустријско-турском рату био је хајдук, а затим трговац у Тополи. У […]

Слику неустрашивог борца који никада не губи битке потврдио је и у бици на Иванковцу у августу 1805. када је, са Петром Добрњцем и Стеваном Синђелићем, победио далеко јачу војску Хафиз-паше која се запутила ка Београду. Након ове битке, буна на дахије је прерасла у устанак против турске владавине. Миленко је са устаницима продро у […]

Проф. др Зоран Милошевић, редовни професор теоријске социологије и политичке теорије, каже да су Французи и Наполеон имали велике заслуге у слому Првог српског устанка. Милошевић, у емисији на ТВ Рас, каже да је Наполеон послао своју артиљерију у помоћ Турцима у Боју на Равњу, данашњој Засавици, и да су тек након тога Турци успели […]

Са овом идејом се Црни Ђорђе вратио у Србију под турском окупацијом, где диже устанак. Када је устанак пропао, Црни Ђорђе са устаницима прелази преко Саве, где му одмах одузимају новац, оружје и архиву, а Вожд на изричит захтев Аустроугарске прелази Русима у Хотин. Да је Аустроугарска будно пратила сва догађања и држала их под […]

Према наводима новинара и писца Луке Мичете, који је завршио дводелну, и како сам каже можда и најобухватнију биографију Црног Ђорђа, требало би разумети пре свега период у коме Карађорђе живи али и то да није све онако као што ми мислимо. „Ми врло често митску стварност доживљавамо као историјску. А то није тачно. Карађорђе […]

Отпочео је као локална побуна против дахија, а прерастао је у прву фазу српске револуције. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије. Неке од значајних личности устанка су: Карађорђе Петровић, Јанко Катић, Васа Чарапић, […]

Пре, док смо били неписмени, ми смо резолуцију коју бисмо донели на митингу, да је не бисмо заборавили, одмах извршавали; сад када смо писмени, те можемо написати шта желимо и шта хоћемо, сад нам је већ лако. Деси нам се каква неправда или невоља, а ми се зберемо на митинг, изразимо гнушање, напишемо то на […]

Данас се обележава 199 година од смрти Ђорђа Петровића, вожда српског народа, ког су Турци назвали “Црним Ђорђем”.

Током Првог српског устанка Србија је била поприште тајне шпијунске борбе великих сила. У тој борби, више невољно него вољно, учествовао је и Доситеј Обрадовић. Почетак српског устанка, 1804. године, Доситеја Обрадовића затекао је у Трсту. Тамо је покушавао да се умили имућним српским трговцима, да би му помогли у књижевном раду. А ови трговци, […]

У историју и, још више, у легенду ујахала је опасана оружјем, прашњава и ознојена, љутита као црвена папричица којом је мазала усне. И то не било где него у гнездо јунака и кабадахија, у варошицу Пореч на Дунаву.

Дошло је време да се у свим регионалним српским културама пропагира култура свих српских „крајева“. Сви културни модели морају бити сачувани од заборава и са њима се млади морају упознати.

Бој на Чегру представља један од најтрагичнијих оружаних сукоба у читавом раздобљу Првог српског устанка.

Србија данас бројним манифестацијама обележава Дан државности у спомен на подизање Првог српског устанка 1804. и доношење Сретењског устава 1835.

Просветитељ Хаџи Рувим, архимандрит манастира Боговађе, био је пре 210 година прва жртва дахијске сече Срба. Његова памет, писменост, као и углед у народу, и везе са иностранством, плашили су Османлије више него пушке и јатагани

1807. године Срби су у Првом српском устанку избацили Турке из Калемегданске тврђаве и Београд је, после 380 година, поново постао престоница српске државе.

Вође Првог српског устанка са Карађорђем на челу били су свесни да је за њихову успешну борбу против још увек моћног Отоманског царства потребна међународна подршка