Прочитај ми чланак
На данашњи дан 1999. године Авијација НАТО је са два разорна пројектила погодила зграду Телевизије Србије у Абердаревој улици у центру Београда, усмртивши 16 људи.
Истог дана НАТО авијација је у селу Догановић, 15 километара јужно од Урошевца, касетном бомбом убила петорицу дечака из албанске породице Коџа, који су чували стоку на ливади покрај села.
Сећање на жртве бомбардовања РТС-а
Полагањем венаца и паљењем свећа код споменика „Зашто?“, ноћас у 2 сата и шест минута, породице, колеге и пријатељи су одали пошту радницима РТС-а, погинулим у бомбардовању 1999. године. У нападу НАТО-а убијено је 16 наших колега.
Тачно у 2 сата и шест минута навршило се 14 година од погибије 16 радника Радио-телевизије Србије. НАТО је 23. априла 1999. године бомбардовао РТС са два разорна пројектила. Породице, колеге и пријатељи положили су венце и упалили свеће код споменика „Зашто?“ у Абердаревој улици.
„Неко ко је морао да их заштити, то није урадио. У два сата и шест минута ракета НАТО пакта је прекинула њихове животе. Остала је само вечита туга и сећање. Данас се, као ми свих ових година питамо: Зашто?“, рекао је Мирослав Медић, који се у име породица страдалих радника РТС-а обратио окупљенима.
„Зашто је било потребно да овим 16 дивних људи изгуби своје животе? Одговор још увек нисмо добили“, рекао је Медић.
Главни и одговорни уредник Забавног програма Дејан Глигоријевић рекао је у име РТС-а да су страдали невини од највеће војне силе којој свет ни данас не сме да суди.
„Смртоносној ракети, људску мету подметнули су они којима је била потребна нека трагедија у политичком обрачуну са светом. Заједно су их убили. Сада истину крију“, рекао је Глигоријевић и додао да не морају да нам кажу Амнести интернешенел и Међународна федерација новинара да је бомбардовање цивилне мете ратни злочин и да је бомбардовање РТС-а отворило еру напада на медије у ратним зонама целог света.
Оно што не знамо, оно што наше друштво и даље дугује породицама и јавности јесте, како је рекао, одговор на питање коме је у тадашњој власти било важно да буде погинулих у згради РТС-а.
„Нека им је вечна слава“, рекао је Глигоријевић.
У нападу НАТО-а, у ноћи између 22. и 23. априла, погинули су: Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма и Слободан Јонтић (54), монтер.
У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку, код зграде РТС-а, подигнут је споменик „Зашто?“, којим породице и пријатељи страдалих постављају питање зашто су они погинули.
Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије. УНС и Синдикат новинара Србије позвали су новинарске асоцијације и синдикате из држава чланица НАТО да затраже у својим земљама независне истраге тог ратног злочина.
Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је, у Београду 2002. године, осуђен на 10 година затвора, због тога што није поштовао наређење тадашње савезне владе и људе и технику изместио из објеката РТС у Абердаревој и у Хиландарској улици. Милановићу је казна истекла 1. септембра 2012. године.
Влада Србије формирала је почетком године Комисију за разматрање чињеница до којих се дошло у истрагама које су вођене поводом убистава новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића а мандат комисије је проширен и на случај убиства медијских радника Радиотелевизије Србије у бомбардовању 1999. године.
У пролеће сваке године у знак успомене на погинуле медијске раднике РТС одржава се меморијални турнир у малом фудбалу под називом „Играјмо за 16“.
