Прочитај ми чланак

НА ДАНАШЊИ ДАН Милицу хтели да силују и отерали у смрт, силеџија СНС функционер

0

Блаженопочивши патријарх Иринеј је Милицу канонизовао у свету новомученицу Крушевачку будући да је млада девојка била веома побожна (у доба комунизма), красиле су је изузетне хришћанске врлине, а храбро је изабрала смрт да би сачувала своју невиност.

Ученица Медицинске школе Милица Костић (18) извршила је самоубиство 2. септембра 1974. године скочивши са 11. спрата Рубинове куле у Крушевцу након што је чак ПЕТ младића покушало да је силује и одузме јој невиност на најстрашнији начин!

Младићи су били из богатих и моћних породица комунистичких функционера, али су под притиском јавности судије морале да поједине пошаљу у затвор на неколико година, одакле су изашли као „узорни грађани“ и наставили тамо где су им родитељи стали…

Незванично се говорило у Крушевцу да им је баш ова тиха девојка била мета за болесно иживљавање јер је посећивала цркве и манастире за разлику од вршњака, није ишла у провод, била је врло скромна и побожна, а они су били потомци Титоваца на високим функцијама у правосуђу и полицији, који су васпитани да вернике презиру. Зато су детаљно испланирали злочин и пратили њено кретање кад из села дође у Крушевац.

Тог 2. септембра 1974. године Милица је дошла у Крушевац јер је почињала нова школска година. Пошто је у школу дошла доста времена пре почетка часова, одлучила је да мало прошета по граду, након чега се нашла на мети групе манијака – Мирослава Мађараца, Томислава Николића, Звонка Ивановића, Славољуба Трифуновића и тада малолетног С. В.

Најпре је један од насилника, како су ранији писали медији, искористио Миличину доброту и наивност и на превару одвео до стана на 11 спрату, тако што ју је замолио за услугу да му хитно помогне, да крене с њим до стана његове девојке Драгане и да је она позове да изађе јер су јој родитељи строги.

Убрзо је уследио пакао.

Младић који је Милицу довео до врата стана, прво је насилно угурао унутра кад је девојка схватила је преварена, а потом и у спаваћу собу и закључао је врата. Након тога јој је рекао да желе да је силују њих петоририца и да јој је најпаметније да сама пристане јер ће је мање болети.

Милица је одбијала да то учини и уследила је физичка борба с петорицом болесних манијака. Несрећна девојка, схвативши да насилници неће одустати, избезумљена од ужаса невина девојка је преломила и у тренутку се залетела и скочила кроз отворен прозор 11. спрата у сигурну смрт и тако спасила своју част.

Несрећна девојка је била још жива после тог скока и у страшним мукама и боловима је превезена у болницу. У болници је са њом разговарао инспектор Добривоје Стефановић, а делови његовог разговора с Милицом, који су накнадно објављени, сламају најтврђа срца.

„Лежала је на леђима и у току разговора повремено отварала очи и губила свест. На лицу се тада нису примећивали отоци ни повреде. Доктор ми је рекао да има унутрашње повреде и да неће још дуго да живи. Имала је помућен поглед у празно. Говор јој је био испрекидан – једва је изговарала и са прекидима. Имала је глас плашљив – као срна. Од бола није имала снаге ни да плаче. Одавало је утисак задњег уздисаја“, рекао је Стефановић, како су писали раније медији.

Милица је инспектору испричала како је на превару намамљена у стан, а на питање да ли ју је неко бацио, истакла је да је сама скочила.

Нисам више могла да издржим…

Рекла је: „Ја сам сама скочила кроз прозор. Нисам више могла да издржим… Једино сам на тај начин могла да сачувам своју част.“

Милица је пала са 14 метара висине, а овај злочин остао је упамћен као највећа трагедија која се до тада догодила у Крушевцу. Несрећна девојка сахрањена је 5. септембра 1974. године у родном селу Стројинцима, а њеној сахрани је присуствовало неколико хиљада људи. На дан сахране у знак жалости су све крушевачке школе обуставиле наставу, а Скупштина општине Крушевац је обезбедила 30 аутобуса за превоз ученика и грађана на сахрану.

Насилници који су Милицу отерали у смрт наводно су били осуђени на вишегодишње затворске казне, не сви и не више од неколико година, а пошто се крило где су били у затвору (наводно због да им се грађани не би осветили), народ је сумњало да су уопште и били у затвору већ да су их богати и моћни родитељи склонили на неколико година у иностранство док се злочин заташка и народ мало умири верујући да су починиоци у затвору.

Многи су тада сумњали и да је девојка сама скочила, већ да су је прво силовали групно па бацили кроз прозор, посебно јер су неки очевици тврдили да је Милица све време била у несвести и да није ни могла да прича са инспектором, а у том случају би „татини синови“ робијали за убиство, а не само за покушај силовања. Посебно су сумњали у верзију да је сама скочила јер је отац или стриц једном од тих манијака био шеф полиције и надређени том инспектору који је узео изјаву од девојке на издисају.

СНС функционера – силоватеља народ и данас издржава

Томислав Ж. Николић, један од осуђеник за злочин, 2013. је као члан Српске напредне странке изабран за угледног члана Савета месне заједнице Лазарица.

На конференцији за медије одржаној 2013. тадашњи градоначелник Крушевца Братислав Гашић је изјавио да је Николић одслужио казну.

„Он је поштено одслужио своју казну. Сада има иста права као и остали грађани“, рекао је директор БИА Гашић за кога је силоватељ поштен човек, који има „иста права као сви“, док Милица лежи под земљом.

Да ли су „татини синови“ икада служили казне (или се само тако про форме воде), колико су кажњени, за које тачно кривично дело и да ли их данас све народ издржава док се они бахате исто као и тада?

Можда некад и сазнамо истину…