Прочитај ми чланак
У координационом одбору за обележавање стогодишњице Првог светског рата, који је формирала Влада Црне Горе, нема ниједног Србина. Ако није било места за политичке представнике из опозиције, ваљда се могао наћи српски историчар, потомак славних ратника или представник Митрополије црногорско-приморске. За председника одбора изабран је премијер Мило Ђукановић и екипа подобних. Какав ће програм одбор осмислити?
– Мој отац Миро био је на Мојковцу и за његовог потомка требало је да буде места у одбору. Али не чуди ме што га нема, јер тамо седе противници мојковачких ратника, који данас псују сердара Јанка Вукотића, а који се на Мојковцу борио са добровољцима против бечких генерала, каже за „Новости“ српски песник Момир Војводић.
– Баш у данима Божића те ратнике издао је краљ Никола и побегао у Италију бродом. Оставио је Црну Гору и војску да буду робови Беча. Памте се речи сердара Јанка, који га је телефоном позивао да не иде у туђину док војска гине на Мојковцу. Када није успео Николу да приволи да остане, послао је поруку: „Очи нам се више не виђеле!“ И тако је било. Војводић страхује да ће формирани одбор чинити све да окриви сердара Јанка што се борио са бечком солдатеском.
– И мога оца Мира, који је тада био регрут, а после Мојковачке битке завршио у логору Нађмеђер у ком је робовала црногорска војска. Не би ме зачудило да одбор затражи од тужилаца у Хагу да посмртно пресуде сердару Јанку и мојковачким витезовима! Иако се очекивало да ће власт прошле године обележити стогодишњицу откако је српска војска ослободила северне крајеве Црне Горе од турске окупације, то се није десило.
Жртвовање
Један од најсветлијих примера братског жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци у повлачењу преко црногорских гудура ка Јадранском мору и касније Крфу. У славној епопеји јунаштвом се истакла и једина жена, Василија Вукотић, ћерка јединица сердара Јанка.
(Новости)
