Месецима без иједног пацијента, а више од 550 запослених прима плате…

20:02 20.07.2023.

Ковид болница у Крушевцу, за чију изградњу и опремање је по доступним подацима у време епидемије корона вируса издвојено више од 47 милиона евра, од маја ове године нема ниједног пацијента, а 555 запослених на неодређено време уредно прима плату, саопштили су поуздани извори Данаса.

Наш медиј је овим поводом проследио питања Универзитетском клиничком центру Ниш, којем је та Ковид болница припала на управљање, као и Министарству здравља, али до објављивања овог текста одговори нису стигли.

“Последњи пацијент Ковид болнице у Крушевцу напустио ју је око 1. маја и од тада пацијената нема. Запослени су од тада ‘долазили на посао’, на којем практично нису радили већ ‘убијали време’, па су после тога отишли на годишњи одмор, иако део радника по Закону мора да остане на послу. Али, све време уредно су примали зараде“, кажу добро информисани извори Данаса.

Према речима наших саговорника, крушевачка Ковид болница је током маја наводно чишћена, стерилисана и конзервирана, мада за такав посао ни изблиза није био потребан читав месец. Запослени су долазили на посао, поједини су, како кажу, и радили “на одржавању опреме”, а потом су скоро сви отишли на годишњи одмор.

Извори нашег медија казали су да су директор нишког УКЦ др Зоран Перишић и координатор крушевачке Ковид болнице др Борис Ђинђић наводно “самоиницијативно” одлучили да део запослених у Крушевцу пређе да ради у УКЦ, али да то није наишло на одобравање Министарства, а ни запослених.

Представници Министарства и Института Батут су наводно прошлог месеца обишли ову Ковид болницу, али одлуке о њеној даљој “судбини” још нема.

У последњем информатору о раду УКЦ Ниш наведено је да је у Ковид болници Крушевац, која је “организациони део” нишке установе, запослено на неодређено време 555 здравствених радника. Од тог броја њих 116 су лекари, седморо су фармацеути, један је здравствени сарадник, а 431 су медицинске сестре и техничари, од којих 21 са вишом стручном спремом.

Наши саговорници, међутим, кажу да је стање “на терену” нешто другачије, те да је у УКЦ Ниш формално запослено око 350 лекара и медицинских сестара и техничара са средњом и вишом стручном спремом. “Остатак” чини помоћно особље, које је директно запослено у крушевачкој Ковид болници.

Од отварања Ковид болнице у Крушевцу, у децембру 2020. године, са 500 постеља полуинтензивне и интензивне неге, у јавности су се могле чути примедбе да је њена изградња бесмислена, јер се на мање од стотину километара налази нишки УНК Ниш, са значајним капацитетима, и у старом и у новом делу. Неки од критичара су предлагали да се таква болница изгради у Нишу.

“Онај ко је одлучио да се у време епидемије нова Ковид болница изгради у Крушевцу а не у Нишу нанео је огромну штету здравственом систему Србије. Последица такве одлуке је и огромна материјална штета по буџет, односно грађане Србије, пошто су новозапослени потписивали уговоре о раду са нишким УКЦ, и били углавном из Ниша, па су им плаћани трошкови пута и смештаја, који су велики. Данас не знамо шта ће бити са том болницом, чак се помиње њена конзервација до следеће епидемије. Све то је скандалозно”, каже за Данас др Драган Милић, директор Клинике за кардиохирургију и трансплантацију УКЦ Ниш, иначе критичар изградње ове ковид болнице.

Он оцењује да је ковид болница за јужни део Србије- уколико је већ постојала потреба за њом- требало да буде изграђена у Нишу. По престанку епидемије, она је могла да постане болница секундарног типа, пошто Ниш, иако велики град, нема такву болницу, већ само Дом здравља, као примарну и УКЦ, као терцијарну здравствену установу.

“Не знам ко је и зашто одлучио да се таква болница гради у Крушевцу. Али, постављам питање: зашто ковид болница у Новом Саду није направљена стотинак километара даље, у Врбасу, а ковид болница у Батајници није никла на истој удаљености, у Шапцу или Пожаревцу? Зашто један принцип важи за Београд и Нови Сад, а други за Ниш”, пита др Милић.

Према доступним подацима, изградња ковид болнице у Крушевцу коштала је 37,7 милиона евра. Председник Србије Александар Вучић је крајем 2020. казао да је опрема коштала још 9,5 милиона евра, хвалећи се како су набављена два стабилна и четири покретна рентгена, шест апарата за дијализу, стабилни и покретни ЕКГ апарати, више од 150 респиратора, операциона и ангио сала, као и друга опрема.

Три ковид болнице у Србији- у Крушевцу, Новом Саду и Батајници изграђене су, иначе, на прилично нетранспарентан начин. Држава је за њихову градњу, по јавним подацима, потрошила укупно око 130 милиона евра. Градња је финансирана из буџета Министарства одбране, а за опремање је било задужено Министарство здравља.

Конкуренције приликом избора извођача готово да није ни било. Расписана су три тендера, без објављивања јавног позива, као преговарачки поступци, што значи да су понуду могле да дају само фирме које су биле позване.

Послове изградње у сва три случаја добиле су исте фирме- Термомонт из Београда, Теминг Елецтротецхнологy из Ниша и Саша Милосављевић ПР БП Цонсултинг из Крушевца.

Исти конзорцијум је нешто касније добио и посао изградње Фабрике вакцина Синофарм у Београду, која је, по писању медија, коштала најмање 47 милиона евра, а још увек не ради и “гута” је коров.

Шта су Министарство и УКЦ Ниш прећутали Данасу

Министарство здравља још није одговорило на питања Данаса колико је укупно медицинског и немедицинског особља које ради у Ковид болници у Крушевцу формално запослено у УКЦ Ниш а колико у ковид болници, од када у Ковид болници нема пацијената, колики је укупни износ средстава који су примили запослени у тој болници од маја до данас, да ли је УКЦ тражио да се радници Ковид болнице расподеле за потребе нишке установе и шта је био одговор Министарства.

И УКЦ Ниш је јавности ускратио одговоре на слична питања, која су му прослеђена пре четири дана.

Министарству и УКЦ-у смо након тога питања упутили и по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Крушевачку болницу пратили и подаци о највећој смртности и пропустима

Ковид болница у Крушевцу је, по званичним подацима, здравствена установа са највећом смртношћу ковид пацијената у Србији у другој половини 2021, а УКЦ Ниш, у чијој је она надлежности, овај озбиљни проблем “решио” је тако што је у септембру те године- престао да објављује податке о умрлима, што је свакодневно чинио месецима уназад.

Напрасно прећуткивање података о умрлима пратило је лаконско објашњење управе УКЦ да се у Крушевцу лече најтежи ковид пацијенти са југа Србије, те је већа смртност “очекивана и уобичајена”.

Управа је негирала и примедбе дела пацијената, па и самих здравствених радника, да је квалитет лечења у крушевачкој болници нижи због мањка квалитетних стручњака, а вишка младих и неискусних медицинара, који су у то време добили посао и називани херојима борбе против ковида.

Крушевачку болницу је тог месеца потресао и додатни инцидент- у јединици интензивне неге дезинфицијенс је доспео у респиратор, због чега су у делу јавности и на социјалним мрежама били учестали захтеви за детаљном и независном провером рада те установе.

Управа УКЦ је тврдила да штетних последица по пацијенте није било.