У првим годинама 21. века које су донеле незапамћену технолошку револуцију са интернетом, мобилним телефонима, таблетима и апликацијама, количине информације које су свакодневно доступне људима без преседана су у историји.

Време да једна вест стигне од извора до корисника, које се некад мерило месецима, сада се свело на минуте, ако не и секунде. Међутим, иако је данашњем човеку у једну руку информација надохват руке и живи у обиљу података, у исто време је и најнеобавештенији у историји. Масовне комуникације и обиље вести, осим истинитих, доносе и мноштво неистинитих, непроверених, а често и намерно пласираних информација које одводе читаоца на погрешан пут.

Некад се то зове лобирање, некад пропаганда, а некад је у питању дијагноза. Док је један део лажних информација намерно објављен, већина су ненамерно пуштене у медије и последица су непрофесионалности и брзине због које је данас важније да вест буде пуштена пре конкуренције, него њена истинитост.

Збуњени корисници медијских сервиса су толико поплављени информацијама да је изузетно тешко разлучити која је истинита, а која лажна. И кроз историју се лажним информацијама јавност наводила на погрешан пут. Довољно је подсетити се Афере Драјфус у Француској или разних лажних извештаја о тајним организацијама и митовима сваке врсте.

Поједини социолози време у коме живимо пореде са информативним Матриксом. По имену чувеног филма у коме људи имају једну перцепцију стварности, а у ствари живе као робови машина без икакве свести о томе. Данашњи људи су у другој врсти Матрикса, бомбардовани неистинитим информацијама, теоријама завера, подметнутим текстовима који им замагљују стварност, као да се тешка завеса налази свуда око њих и онемогућава им да виде истину. Неким од ових примера бавиће се „Вести“.

Немачки социолог Георг Зимел најбоље је објаснио механизам лагања. „Снага великих тајни долази из њихове празнине. Најбоље завере су оне које нико не може побити“, сматрао је Зимел, јер што је већа лаж, то се у њу више верује. Интернет је данас бескрајна територија којом круже многобројни митови и погрешно протумачене чињенице које држе људе у страху и параноји. Парадоксално је да су најшокантније информације у исто време и информације у које људи највише верују, показују разна истраживања.

Док је у прошлости информисаност грађана била ограничена, што малим бројем телевизијских канала и новина, углавном под утицајем владајуће елите у земљи у којој живе, данас је тог ограничења нестало. То је, с друге стране, изродило прави цунами информација, међу којима је велики број намерно или случајно нетачан. Уместо да модеран човек буде у овом тренутку најтачније информисан него икада у историји, ситуација је потпуно другачија, па никада нисмо имали збуњенијег или сумњичавијег читаоца који је у правој параноји због свакодневних подвала различитих информација сумњивог порекла. Данашњи човек је почео да верује у све и ништа.

Како каже филозоф, естетичар и теоретичар књижевности Умберто Еко, критичар теорија завера и заговорник истинитог новинарства, у савременом свету критика је готово изумрла.

– Сведоци смо изумирања милитантне критике. Морамо рехабилитовати критичко размишљање у новинарству, проширити његов спектар и на интернет. У новинама би требало имати једну до две странице за критиковање интернет страница, где би се проказивали лажљиви портали и они којима читаоци могу веровати. Медији не треба да се одрекну улоге обликовања јавног укуса. Новине истовремено могу бити критички филтер и остати демократичне – каже Еко, заговорник идеје филозофа Хегела да је „читање новина дневна молитва модерног човека“.

Информативни Матрикс у ком живимо је пун нетачних и непроверених информација, не само зато што их неко намерно пласира, већ и зато што је постало најважније не да се буде први и најтачнији, као једно од основних правила новинарства, већ да се буде искључиво први, а тачност информације је скрајнута у страну. Па тако годинама у Србији новински наслови се пуне причама о десетинама хиљада милијарди инвестиција, а онда време покаже да је од силне ексклузивности остала само шарена лажа.

Оно што представља стварну опасност за данашње друштво јесу намерно или злонамерно објављене информације које чак могу довести до рата. Довољно је сетити се такозване Емске депеше, коју је намерно у медијима пустио тадашњи канцелар Прусије Ото фон Бизмарк. Притисак јавног мњења натерао је Наполеона Трећег, владара Француске, да објави Прусији рат, што је за епилог имало стварање Немачког царства. И данас мноштво погрешно протумачених информација доводи до тога да од завеса погрешних тумачења, истина потпуно избледи. Посматрајући из овог угла, живимо Матрикс у пуној снази.

Извор: Вести

Ознаке: медији, новине, телевизија