Прочитај ми чланак
Грађанске парнице у Србији знају да трају деценијама, најдужа се завршила након пуне 33 године, чак пола милиона од укупно пет милиона парница траје 5-10 година, па по броју жалби Европском суду за људска права у Стразбуру очајни грађани Србије заузимају високо шесто место.
Право и правда у Србији су одавно одвојене категорије, а известан помак требало би да обезбеди измена Закона о уређењу судова, на основу које од 1. јануара грађани Србије могу да туже суд, уколико сматрају да њихове парнице предуго трају.
У Министарству правде очекују да ће то растеретити Уставни суд, који има 14.000 нерешених жалби, а до сада је једини о томе одлучивао. Званични подаци кажу да међу судским списима у Србији прашину скупља око 1,4 милиона старих предмета, односно оних који трају дуже од две године. Српски грађанин у судници у просеку проведе шест година. Да правосуђе у Србији није у сјајном стању, потврдио је и министар правде и државне управе Никола Селаковић. Он је као највећи проблем означио управо неажурност судова и судија и решавање старих предмета.
Адвокат Небојша Милосављевић за „Вести“ каже да је ова одлука са једне стране добра јер ће се повећати ефикасност судова, али да је лоша страна тога што ће се опет ударити по џепу грађана, пореских обвезника, јер ће судови морати да плаћају одштету.
– Чињеница је да судски поступци у Србији трају ненормално дуго. Парнични поступци трају 20 и 30 година, имамо много случајева где су људи неправедно процесуирани, па у притвору седе по пет-шест година. Са друге стране, Мишковића пуштају и још му дају пасош да може да путује без проблема. Иначе је код нас обичај да се тешка кривична дела тешко и процесуирају, од суда страдају само сиротиња и наркомани. Правосуђе нам је у потпуном хаосу, па очекујем да ће од 1. јануара нагрнути огроман број обесправљених који ће махати тужбама – каже Милосављевић.
Жалбе грађана на рад судова пљуште годинама, само у Смедереву је у последњих три године поднето 750 притужби. Углавном због спорих судских поступака, а свака трећа испостави се као оправдана. Јављају се и грађани који су у овом суду били изложени увредама. Један од њих локалним медијима се пожалио да га је адвокатица почастила речима: „Будало, лудаку и простачино“, па га на крају и пљунула, а судија није реаговао.
Највећи број поступака обуставља се због застарелости, а најтеже је развести се и поделити имовину. Тако некадашњи супружници Дарко Симић и Бранка Миљуш покушавају да пред судом поделе стан у Миријеву као брачну тековину већ 17 година. Од фебруара 1996. до данас ниједан од чак 13 судија на више од 60 рочишта није донео првостепену пресуду, због чега и даље траје њихов парнични поступак пред Првим основним судом у Београду. Има случајева где се и поједини парови око издржавања деце споре ни мање ни више него 15 година.
Српском судству требало је тачно 21 година да би донело правоснажну пресуду у корист пацијента којем су 1990. године на Војно-медицинској академији у Београду оперисани крвни судови на нози, али је због лекарске грешке остао без бубрега!
Апелациони суд у Београду коначно је донео правоснажну пресуду да је држава Србија одговорна због грешке лекара и обавезао је да оштећеном пацијенту исплати 1,2 милиона динара са каматом (око 12.000 евра). Суђење лекарима због смрти трогодишње Ане Граховац, која је преминула 2007. након рутинске операције катаракте, мораће 4. пут да крене испочетка у Вишем суду у Београду, јер је и трећи судија пребачен на нову дужност!
Најдужи радни спор у српском судству трајао је исто 21 годину. Радоман Мунић из Чачка враћен је после две деценије суђења на радно место медицинског техничара у чачанској болници где је 1992. добио отказ. Отпуштен је одлуком Радничког савета, због наводно несавесно обављеног посла, што није доказано. Мунићу ће бити уплаћени пензиони доприноси за претходних 21 годину, а здравствени центар је дужан да исплати судске трошкове у износу од 125.000 динара, али само за последњу годину јер су записници са претходних суђења изгубљени.
Најдужи оставински поступак траје 40 година у Краљеву. Јаника Милошевић је умрла 1955. године, а њен супруг 1973. који оставља цело имање само двојици унука. Отад траје спор који је променио шест судија, један је у затвору, неки су умрли, а неки су у пензији.
Најдужа парница у историји Велике Британије трајала је 15 година, а спор се водио између Мекдоналдса и двоје активиста Гринписа из Лондона. Они су 1990. покренули кампању против ове компаније „Шта није у реду са Мекдоналдсом – све што они не желе да знате“, оптужујући их за катастрофалан квалитет производа, лоше поступање са животињама и радницима, али и за уништавање тропских шума. Компанија их је тужила за клевету, поступак је трајао 15 година, а активисти су се бранили сами, јер нису имали новца за адвокате. Ипак, потрошили су око 40.000 фунти на судске трошкове и на крају победили.
Као један од најдужих спорова у Америци наводи се случај О-Џеј Симпсона. Иако је трајало свега девет месеци, наводи се као најдуже суђење икад у Калифорнији. Коштало је око 20 милиона долара, бранило га је 11 адвоката из најугледније адвокатске канцеларије, а на суду се појавило чак 150 сведока.
(Вести онлајн)
