Само у Србији је могуће да те одбију за дечји додатак јер имаш превише деце. Виолета Сремац их има петоро и добила је решење у ком је као образложење наведено да "нема право на дечји додатак јер је ред рођења детета у породици већи од прописане границе".

Колико вам то нелогично звучи? Апсурд друштва у ком слоган “за нашу децу” представља пуко слово на папиру, билборду. Виолета није јединствен случај. Родитеља који никада не виде дечији додатак, међу којима су и они са шесторо деце, има у целој Србији.

“Живимо у Новом Саду и имамо петоро дивне деце. Културне, лепо васпитане, добри ђаци. Најстарији син, завршава гимназију, а најмлађа Јана има пет година. Супруг и ја радимо, нажалост имамо скромна примања, иако ја радим као заменик пословође у једној приватној фирми. Због бројности чланова породице имамо право на дечији додатак”, каже за наш портал Виолета која је пре десет година у ДДОР-у добила отказ уз образложење – “трудна си”.

“Тада сам била у другом стању са трећим дететом. Додуше, радила сам преко студентске задруге и закон је био на њиховој страни. Онда сам донела одлуку да не радим неко време, да је ипак најважније да будем поред своје деце, иако смо тада били подстанари. Живи смо, здрави, скромни и задовољни са оним што имамо! Способни да зарадимо својој деци оно што им је потребно! Наравно, не знам зашто бих одбила помоћ државе, ако имам права на њу, па макар та помоћ била у износу једне играчке, из тог разлога сам и конкурисала за дечији додатак”, каже мама петоро деце.

Када јој је стигло решење у ком је одбијају, наравно да је уследио шок.

“Ред рођења детета је већи од прописане границе! У држави где драстично опада наталитет, где се наводно власт бори да се ситуација поправи, где се апелује и наводно доносе мере за пораст наталитета и сузбијање беле куге, та иста власт прописује ‘лимит’ о броју рођене деце у породици?! Неко је коментарисао да тај закон постоји још од 1945, на шта сам ја реаговала рекавши да су те ’45. људе слали на Голи оток, легализовали абортусе,… Дугачак је списак и не значи да је исправан ако је стар. Треба га мењати, наравно. То је био циљ, треба мењати закон”, прича она.

Чињеница је, како каже Виолета Сремац, да је многим људима и тај износ у висини дечијег додатка, иако мизеран, преко потребан.

“Завршићу коментаром једне мајке која има шесторо деце и који је оставио утисак на мене- родила сам шесторо деце, сама ћу их одгајати без ичије помоћи, али немој да ми их држава сутра потражује кад јој устреба”, каже за Нова.рс Виолета Сремац.

Ко има право на дечији додатак

Дечји додатак није, за разлику од родитељског додатка, намењен само мајкама – и очеви могу бити подносиоци захтева за ову врсту помоћи. Један од битних предуслова за остваривање права на дечји додатак јесте материјално стање породице. Уколико породица поседује сопствене некретнине, земљиште и друге непокретности потребно је да приложи документе о томе. Право на дечји додатак се не признаје породицама које у свом поседу имају некретнину која превазилази минимум стандарда (минимум соба по члану домаћинства, са још једном собом).

Право на дечји додатак одређују примања по члану домаћинства. Уколико та примања не прелазе износ цензуса који је прописан законом, породици ће се признати право на дечји додатак. У пракси то изгледа овако – породица броји двоје одраслих и петоро деце. То је укупно седморо чланова домаћинства. Цензус је 9.134 динара по члану домаћинства. Значи то у случају породице Сремац множимо са 7 и добија се износ од 63.938 динара. Уколико су месечна примања тате и маме већа од тога, немају право на дечји додатак.

Месечни дечји додатак, у случају да га неко добије је 3.044 по детету.

Извор: nova.rs

Ознаке: Виолета Сремац, дечји додатка, петоро деце, прописана граница