Прочитај ми чланак
(Вести)
Манастир Св. Прохор Пчињски, у коме су пре 68 година ударени темељи македонске државе, вечити је камен спотицања између Скопља и Београда.
У манастирским конацима, где је 2. августа 1944. године, 115 делегата одржало Прво заседање АСНОМ (Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније) на коме је потврђен правни положај Македоније као равноправне федералне државе у оквиру Југославије, Македонци су славили као значајни празник.
Тако је било све до 2. августа 1998. године када су Војислав Шешељ и радикали са зида манастира скинули спомен-плочу Првог заседања АСНОМ-а. Тада је дошло и до сукоба са групом Македонаца, након чега је интервенисала и полиција, а због црквеног спора између Скопља и Београда око аутокефалности Македонске православне цркве, врата манастирског комплекса, чији је власник СПЦ, од тада су остала затворена за македонску државну делегацију.
Последњи пут 2004. године државна делегација из Скопља положила је свеже цвеће испред чесме ван манастирског комплекса, а не у спомен-соби где су ударени темељи македонске државности. Из собе су у међувремену изнета сва историјска обележја Првог заседања АСНОМ, а она је претворена у трпезарију. Од тада Македонци овај историјски догађај прослављају у Меморијалном центру АСНОМ, изграђеном у селу Пелинце тик до границе са Србијом, али народ није задовољан овом заменом и ретко га посећује.
Љути на одлуку српских црквених власти да затворе манастирске капије за прославу АСНОМ-а, македонски свештеници су у лето 2005. године почели још жешће да својатају српску светињу и запретили да ће пред међународним институцијама покренути поступак враћања манастира Републици Македонији.
– Тај манастир историјски припада нама. Покренућемо поступак на међународном плану за враћање манастира. Почећемо од Стразбура – изјавио је портпарол МПЦ владика Тимотеј позивајући се тада на међународне конвенције.
Тапија на светињу
– Без обзира на то што смо манастир изгубили захваљујући државној одлуци, духовно и физички он треба припада нама, и са њим треба да управља Македонска православна црква. Тим пре што у Архиепископији постоји тапија и документи из катастарске евиденције који показују да МПЦ има власничка права на манастир – каже бивши македонски министар правде Ставре Џиков.
Годинама поједини македонски историчари и публицисти својатају манастир Прохор Пчињски тврдећи да се он налазио на македонској територији, али да је због попустљивости македонске владе након Другог светског рата био уступљен Србији. На страну канонски непризнате македонске цркве стао је и бивши македонски председник Киро Глигоров.
– У поратним документима и картама нема дилеме да је манастир био на нашој територији, па се поставља питање како се десило да буде уступљен другој републици, Србији – изјавио је Глигоров у интервју једном скопском дневнику.
– У време док сам био председник Македоније наредио сам да се претраже архиви Председништва. Пошто је о његовом уступању морала да постоји некаква одлука, тражило се и у архивама Собрања Македоније и Владе, али ништа није нађено – рекао је Глигоров.
Према његовој оцени, сакривање или уништавање тих докумената, у име братства и јединства, могли су да направе само тадашњи неприкосновени партијски руководиоци Србије и Македоније, Благоја Нешковић и Лазар Колишевски.
Мада је МПЦ у то време имала подршку и од шефа државе, македонска влада је јасно истакла да неће подржати намеру да се затражи враћање манастира. Ипак, Црква у то време није имала намеру да се одрекне захтева да јој се врати манастир. Македонске владике су тврдиле да располажу са тапијама и документима из катастарске евиденције који показују да МПЦ има право власништва над манастиром, који се од осамостаљења Македоније налази на српској територији и у власништву Српске православне цркве.
Упозоравајући Цркву да се опасно дуго налази у фокусу јавности, аналитичари су је тада подсетили да естрада убија духовност, а не решава проблеме. Након тога острашћени духови македонских црквених власти су се мало примирили, а проблем је гурнут испод тепиха. Бар засад.
