Прочитај ми чланак
На Тенковском биатлону у Москви, незваничном светском првенству оклопњака, наши тенкисти су освојили бронзу и стали раме уз раме с армијама Русије и Кине.
Прве Међународне војне игре које су од 1. до 15. августа одржане у 10 република Руске Федерације окупиле су укупно 54 екипе из 17 земаља. Позиву на незваничну „војну олимпијаду“, нажалост, због затегнутих политичких односа Русије и Запада нису се одазвале земље НАТО. Тенковски биатлон, без сумње, био је најатрактивније такмичење будући да се у међународним оквирима одржава већ трећи пут и да је управо оно послужило као модел за организацију свеобухватних војних игара.
Колико је велики и значајан успех српских тенкиста најбоље сведоче подаци са којим и каквим силама смо се такмичили. Били су ту представници руске, кинеске, индијске, казахстанске армије, затим тенкисти Кувајта, Венецуеле, Јерменије, Таџикистана и Киргистана, Анголе. Без обзира на то, чак десет земаља гледало је у леђа Србији на Тенковском биатлону.
– Нити једна земља на овогодишњи биатлон није дошла само да испуни број. Сви су се озбиљно припремали и то је било јасно од самог почетка. Нисмо се уплашили иако смо знали да је већина других држава месецима пре Биатлона почела да селектује и обучава посаде. То су огромне армије и њима није тешко да изаберу девет врхунских људи – каже пуковник Жељко Кузмановић, вођа и главни тренер наше екипе.
Шта је Тенковски биатлон
Реч је о такмичењу тенковских посада у брзини вожње тенка, савладавању противтенковских препрека и гађању циљева топом, спрегнутим митраљезом и противавионским митраљезом. Стаза је дуга седам километара и свака посада вози по три круга са по једном или више серија гађања у зависности од фазе такмичења. Свака репрезентација доводи по четири екипе. Три такмичарске и једну резервну. Биатлон се одржава на полигону Алабино, Таманске гардијске дивизије у Подмосковљу.
Да и Србија има врхунске тенкисте, показао је и искусни возач десетар Саша Караџић, припадник 2. бригаде Копнене војске. Официјални спикер често је са одушевљењем коментарисао вештину српског возача.
– Ово је такмичење где и возач и тенк иду до граница издржљивости. Нико се не штеди. Мотори раде на максималном броју обртаја, тенк буквално лети преко препрека. Један погрешан потез палицом и инерција масе од 43 тоне одвући ће вас са стазе или са препреке. А сваки секунд је важан – каже десетар Караџић, који је после сваке трке из тенка излазио мокар, што од зноја, што од воде која је улазила у тенк приликом савладавања препрека.
– Нема оклевања када се нађете на ватреној линији – каже нишанџија прве посаде потпоручник Страхиња Грбић.
– Од моје концентрације зависи коначно време екипе. Ту секунде трају као минути. Притиснем дугме. Пуцањ. Прашина. Мрак. Чујем преко везе „Погодак! Браво! Идемо даље!“. Тад адреналин управља телом!
Осветлали образ наше земље: Тим Војске Србије на тенковском биатлону
У финалној трци све карте бачене су на сто. Русија, Кина, Казахстан и Србија јуришали су не штедећи ни себе ни тенкове. Када се нашој екипи указала шанса за сребро иза готово непобедивих Руса, дошло је до квара на пуњачу топа, па је последња посада ни крива ни дужна морала да вози три казнена круга. Медаља је, ипак, засијала на грудима наших војника.
Десетар возио повређен
Десетар Војске Србије Миливоје Тијанић, који је због лакше повреде кичме на биатлону морао да буде збринут у војној болници у Москви, допутовао је у четвртак у Србију. Тијанић је повређен када је његов тенк након силаска са препреке јако ударио о тло и одскочио. Тијанић је задобио повреду пршљенова, али је и поред бола успео да доврши задатак и омогући екипи пласман у финале.
Sputnik
