Прочитај ми чланакНишлији је уместо 20.000 динара легализација куће наплаћена 250.000, па је уз помоћ адвоката прошао кроз процедуру која је трајала месецима и на крају доказао да би Град Ниш и држава требало да му врате новац. Надлежно Министарство усвојило је његову жалбу и на рачун НИшлије враћају 230.000 динара, док адвокати верују да ово није усамљен случај и да је легализација кућа у Нишу годинама наплаћивана незаконито. Из Министарства и нишке Управе за грађевинарство нема одговора, а градоначелница каже да о томе не зна ништа.
Адвокат Маја Бицуловић објашњава да би озакоњење породичних кућа требало да кошта од 5.000 до 20.000 динара у целој Србији, у зависности од квадратуре, док цена легализације стамбених зграда намењених тржишту износи 250.000 динара, преносе Јужне вести.
– Поступак је сада прилично поједностављен и цифре које се плаћају као таксе, део држави део локалној самоуправи, износе од 5.000 до 20.000 динара за породичне стамбене куће у зависности од површине. Породична кућа је кућа где можете да имате и пет станова, али где живи једна породица. За стамбене зграде намењене тржишту, без обзира на то да ли имају два или 20 станова, цифра је 250.000 – објашњава Бицуловић.
Међутим, њеног клијента је легализација породичне куће коштала као да легализује зграду намењену продаји станова, због чега се жалио Министарству грађевинарства, које је донело решење према коме су Град Ниш и држава дужни да му врате разлику, односно 230.000 динара.
– Човеку који је већ платио 250.000 Министарство је усвојило жалбу и донело директиву да је то што су наплаћивали 250.000 незаконито јер су то породични, а не стамбени објекти намењени тржишту. Управа је поново донела одлуку где сада уместо 250.000 клијент треба да плати 20.000, што значи да су Град и држава, јер нешто иде Граду, нешто држави, дужни да му врате 230.000 – наводи Бицуловић.
О томе зашто су породичне куће третиране као да су намењене тржишту из нишке Управе за грађевинарство и из Министарства нема одговора на питања новинара.
Нема одговора ни о томе колико је било оваквих случајева и колико је жалби усвојено, као ни о томе шта ће бити са грађанима који су уплатили таксу, а нису поднели жалбу у року.
– Када поднесете захтев и предате документацију Управи они доносе обавештење у коме стоји колико сте дужни да платите у одређеном року. Људи су у великом проблему јер су добијали десет пута већу цифру. На то обавештење немате право жалбе. Ако не платите у року, доносе решење којим вам одбијају захтев и све што сте радили пада у воду. Онда су људи, пошто немају права да се жале, морали да плаћају или нису могли да легализују куће јер нису имали тај новац – каже Бицуловић.
Градоначелница Драгана Сотировски каже да свако ко сматра да је оштећен има право да се жали, али да о овој теми не зна ништа.
– Заиста не знам ништа о томе. Тиме се бави Управа за грађевину. Свако ко мисли да је оштећен има право да се жали другостепеном органу, а то је Министарство грађевине. Први пут то чујем. То су ствари које једноставно иду својим током. Ко је незадовољан, може да се жали. Ако другостепени орган тако одреди, новац се враћа. То нису неуобичајене ствари – истиче Сотировски.
Поручује да одговоре на питања зашто и на основу чега је израчунато 250.000 динара треба да да струка. Струка на питања новинара Јужних вести не одговара од прошле недеље.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 7, 2021
