Највећи промет непокретности у Србији је у главном граду, и прошле године ово тржиште вредело је 2,2 милијарде евра. А колико на брзину и успех продаје стана или куће утиче локација на којој се налази? И ако није локација - шта продаје некретнине у Београду?

Упркос корони, ванредном стању и стагнацији тржишта, други квартал ове године ипак је донео раст цена на тржишту некретнина а најскупља општина када је у питању староградња је Стари Град, са просечном ценом од 2.042 евра по квадратном метру, док је најскупља општина за станове у новоградњи Савски Венац, где просечна цена квадрата достиже цену и до 2.979 евра.

„У општини Стари Град најскупљи су станови на Обилићевом венцу и у Кнез Михаиловој, а најјефтинији око Бајлонијеве пијаце и на Копитаревој градини“, наводе за Б92.нет из компаније 4зида и додају да, иако ове цифре делују нереално просечном становнику Београда, за луксузним некретнинама, па и оним некретнинама са вишом ценом и те како има потражње у главном граду.

Како показују подаци са сајта 4зида, уколико посматрамо цео град у првом кварталу ове године, просечна цена станова у староградњи, оглашених за продају на овом сајту, износила је 1.511 евра по квадрату а у другом кварталу 1.652 евра по квадрату. Слично је и са просечним ценама кућа. Гледајући цео град, просечна цена кућа у првом кварталу износила је 819 евра за квадратни метар, а у другом кварталу 977 евра за квадратни метар.

А најскупљи станови у Београду продају се у Београду на води. На овом месту је прошле године продат стан за 1.380.000 евра, односно чак 9.124 евра по квадратном метру.

На другој страни рачунице, катастарска општина која нуди најјефтиније станове је Стара Раковица, где ће вас просечан квадрат у староградњи коштати 997 евра, а у новоградњи 1.077 евра.

Локација, локација, локација…
И поред мноштва фактора који утичу на цену некретнина у Београду, локација стана или куће и даље представља ставку која ће преломити за колико ће се новца продати.

„Локација представља најдоминантији фактор који одређује цену некретнине. Да бисмо разумели њен утицај у потпуности, морамо да поделимо локацију на микро и макролокацију“, објашњава за Б92.нет оперативни директор компаније Цитyеxперт Милош Митић.

Макролокација, односно део града у којем се некретнина налази, углавном представља полазну тачку претраге одређене групе купаца, док микролокација у неким случајевима има још јачи утицај на дефинисање цене и представља положај некретнине унутар одређеног дела града и даје одговор на питања о удаљености продавница, школе, вртића, јавног превоза…

Када је у питању одређивање неке локације у Београду као добре, постоји широк дијапазон ствари које могу утицати на то, наводи Митић. То, на пример, може бити близина неког „традиционално скупог“ дела града, као што су Сењак и Дедиње, али и близина центра града, продавница, школа, факултета, јавног превоза.

„Врло често и неки нови пројекти могу значајно утицати на повећање цене некретнине на микролокацији као што су неки нови тржни центри, нова престижна насеља као што је Београд на води, насеља затвореног типа – кондоминијуми итд, све што доноси нови квалитет живота“, објашњава Митић.

Из компаније 4зида за Б92.нет наводе још неке факторе при одређивању цене неке некретнине, као на пример то да ли је у питању староградња или новоградња, од ког материјала је грађена, каква јој је опремљеност, дрвенарија, распоред и слично, али такође наводе локацију као пресудну, нарочито у већим градовима.

Београд на води дигао цене квадрата и комшијама

Цене некретнина на локацијама дуж планираних линија метроа и око будућег стадиона још нису почеле да расту. Код најаве оваквих, већих градских, али и државних пројеката најпре инвеститори покажу интересовање да граде на тој локацији, а цене староградње почну да расту тек када већи део пројекта буде готов, кажу из компаније 4зида. Ово је био случај и са Београдом на води који је подигао цену староградње у околним улицама тек након што је већи део кула био завршен. Изградња станова Београда на води у великој мери је утицала и на раст цена у староградњи у околним квартовима, па тако просечан квадрат станова у староградњи у Савамали износи 2.715 евра по квадрату. Током 2017. и почетком 2018. године квадрат староградње на овој локацији просечно се кретао 1.600 евра.

Тражи се центар, велика заинтересованост и за Нови Београд
Осим некретнина у центру и на Врачару, велика потражња влада и за некретнинама на Новом Београду, који је последњих година постао пословно средиште Београда.

Милош Митић наглашава да су се, с обзиром на околности са пандемијом и економском ситуацијом на тржишту, десиле мале промене.

Због тога се врло често траже и куће ван Београда, као и јефтинији станови на Миријеву, Карабурми и Вождовцу.

Извор: B92

Ознаке: Београд, Београд на води, некретнине, цена квадрата