Прочитај ми чланак
Потрошач у Србији не зна ко му продаје покварено месо, ко му сипа гориво од кога му „штуца“ аутомобил… Јер, подаци из редовних и ванредних контрола инспектора своде се на суве бројке, које грађанима ништа не значе. Наводе број кривичних и прекршајних казни, количину бачене неисправне хране, али никада и име произвођача, угоститеља или продавца који су одговорни за такве, често и веома ризичне „пропусте“. Њихова имена јавности су позната само у инцидентним случајевима, када дође до масовног проблема.
Отуда грађани верују да је главни кривац за такво стање, лоше успостављен систем контроле на тржишту.
– Потрошачи немају информације о безбедности хране због тога што инспекције не могу да објављују такве податке – тврди Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача. – Организацијама потрошача се онемогућава да спроводе независне контроле безбедности и квалитета хране и да објављују резултате о утврђеним стањима. Део државних органа и неких организација потрошача, са појединим бизнисменима, који од тога имају огромне користи, жели да тако буде.
Одговоре за штуре информације Асоцијација потрошача Србије (АПОС) тражила је од надлежних министарстава у форми упитника. У „писму препорука потрошача“ презентовали су захтеве надлежнима и предали у Министарство пољопривреде још у јуну 2013. године. У овој организацији кажу да је уз правилно спроведену контролу тржишта, неопходно пронаћи начин да се транспарентно, редовно и благовремено објављују имена произвођача и самих производа, како би потрошачи били добро информисани.
БРЗО ОБАВЕШТАВАЊЕ
Успостављање система брзог обавештавања и узбуњивања у Србији за храну још није уведено. То би омогућило да ЕК, земље чланице ЕУ и друге придружене земље деле информације и предузимају хитне мере у вези са храном и храном за животиње, која може угрозити здравље људи, откривеним на тржишту или граници при увозу. Овај систем није успостављен. За сада се само помиње национална контакт тачка.
– Потрошачи не знају да ли постоји пут елиминисања могућности да се опет исти произвођач, или продавац, хране појави на пијацама по Србији са истим проблемом, ако је инспекцијска служба утврдила неку неисправност – каже Лела Тасић, из АПОС-а. – Они треба да буду правилно информисани и не смеју се доводити у заблуду, нити од медија, а ни од представника потрошача.
Важећи Закон о безбедности хране садржи четири начела: заштита интереса потрошача, транспарентност, следљивост у ланцу исхране и анализе ризика.
– На све ово потрошачи још чекају, јер се та начела не спроводе у потпуности – каже Тасић. – Законом је предвиђено и формирање Стручног савета за процену ризика, а потрошачи би онда имали могућност да се укључе у анализу процене и буду упознати са расположивим научним доказима и мишљењима.
Вера Вида, председница ЦЕПС, наглашава да у Србији још није почела да ради Национална референтна лабараторија као што је то у осталим земљама ЕУ.
– Недовољне контроле надлежних инспекција свакако су један од главних разлога појаве тровања потрошача у Србији – сматра Вида. – Тек када се деси неки случај тровања и то екстремни, са смртоносним исходом или тровањем већег броја људи, тек тада инспекције крећу „пуном паром“ у контроле, уместо да је то свакодневна појава.
Она верује да ако произвођач или трговац зна да сваког часа може очекивати инспекцију на вратима која ће да му затвори локал или ће му трајно забранити обављање те делатности, сигурно се неће играти са исправношћу своје робе. И благе казнене одребде су разлог несавесног понашања произвођача и продаваца.
МИНИСТАРСТВО: СВЕ ЈЕ ТРАНСПАРЕНТНО
На питање „Новости“ зашто се не објављују имена несавесних произвођача, угоститеља или трговаца који доводе потрошаче у опасност, у Министарству пољопривреде кажу:
– Наша инспекције раде на принципу транспарентности као модел поступања што можете видети и на нашем сајту где се можете редовно информисати о резултатима рада наших инспекција, који се објављују. Немамо проблем са објављивањем имена фирми за које се у крајњем поступку утврди да крше прописе. Тежина евентуалног преступа, учесталост преступа и сви случајеви када је за јавност битно да добије праву информацију, треба да буду мерила за објављивање назива фирми.
(Вечерње новости)
