Прочитај ми чланак
Због низа пропуста и необјашњених „грешака“ Унмика породица Рајка Миленковића из Косовске Митровице посмртне остатке је добила тек 14 година пошто је пронађен и више од од десет година од позитивне ДНК идентификације. Рајко је нестао 14. новембра 1999. (полиција Унмик је одмах обавештена), његово тело нађено је 29. децембра 1999. у селу Букош, општина Вучитрн, а посмртни остаци породици су предати 13. октобра прошле године.
Мисија УН аљкаво радила на случајевима несталих и убијених Срба
Документа до којих су дошле „Вести“ показују да је и поред назнака о Рајковом идентитету (у том тренутку чекало се на резултате ДНК анализе), Унмиково одељење за Судску медицину, како наводе „грешком“ 2003. предало посмртне остатке Миленковића албанској породици, несталог Б. К. из Клине.
Да су направили „грешку“, схватили су тек у другој половини 2013, после инсистирања Саветодавне комисије за људска права УН на Косову, а по жалби породице Миленковић, да се сазна истина о судбини њиховог рођака.
Према документима, дана када је нестао, Рајко је пријатељима у кафићу у северном делу Митровице казао да жели да у јужном делу града посети бивше радно место, предузеће „Слога“. Од тада му се губи сваки траг.
Прекинули контакт са породицом
Пошто су пронађени у Вучитрну, посмтни остаци Рајка Миленковића сахрањени у Приштини. Према наводима из Унмикове групе докумената са насловом „Међународни кривични трибунал за бившу Југославју“, тело је ексхумирано јуна 2000. на драгоданском гробљу. Када је априла 2003. ДНК анализа потврдила идентитет, спекулисало се да су посмртни остаци пребачени у Ораховац или Суву Реку.
– Чини нам се да од тренутка када су органи Унмика схватили да су посмртни остаци Рајка Миленковића изгубљени, сви контакти између породице и Унмикових органа су прекинути – наводи Саветодавна комисија у свом мишљењу.
Форензички патолози у три одвојене обдукције наводе повреде на телу (опекотине у пределу ока, на глави и грудима, преломе свих ребара) које указују на „вероватно убиство“, али не закључују то са неопходном сигурношћу за истрагу.
Истражни списи, пак, не садрже никакве информације које описују околности проналажења тела, нити да је Умник полиција у потрази за материјалним доказима, претражила место на којем је пронађено, нити да је „претресено“ како би се пронашли могући сведоци. Саветодавна комисија за људска права УН на Косову, запажа и да полицајци нису посетили ни место на које се Миленковић кобног дана наводно упутио.
Овај случај, као и други случајеви убистава, отмица и нестанка који су претходно размотрени, указује на образац површних и непродуктивих истрага које је полиција Унмик спроводила на Косову, закључује Комсија.
Утврђујући и да је Унмик у случају нестанка Рајка Миленковића прекршио Европску конвенцију о људским правима, Саветодавна комисија тражи да Унмик јавно призна одговорност за свој пропуст, да спроведе истрагу у вези с нестанком и убиством Миленковића и да се јавно извини његовој породици за патњу и душевни бол.
У образложењу свог недавно донетог мишењења везаног за нестанак и убиство Рајка Миленковића, Саветодавна комсија за људска права такође, „са забринутошћу напомиње да је „мистерију“ око нестанка посмртних остатака из „складишта Комисије за проналажење и идентификацију жртава“ решило Унмиково одељење за Судску медицину у току 2014. године, а на основу потпуно истих информација које су 2004. године биле доступне“( и Јединици за нестала лица и Канцеларији за нестала лица и судску медицине).
– На жалост, овај случај би могао да укаже на оно што породице годинама тврде и сматрају да су многи Срби сахрањивани 1999. године под другим именима, јер се желело да се што већи број Срба из политичког, војног и полицијског врха оптужи за злочине. Зато ми морамо да се боримо за идентификацију свих жртава ДНК анализом, како би могли да дођемо до потпуне истине. Ми на овај проблем указујемо годинама, међутим, нико се не обазире – каже за „Вести“ Милорад Трифуновић, координатор Удружења породица киднапованих и несталих Срба са Косова и Метохије.
Наставити истраге
Годишњи извештај полиције Унмика сведочи да им је у периоду од јуна 1999. године до децембра 2000. године пријављено 351 киднаповање, 675 убистава и 115 силовања. У сваком од донетих мишљење, у којима се констатују пропусти у истрази Унмика, Саветодавна комисија такође препоручује тој мисији да од надлежних органа на Косову тражи да се истрага настави, а починиоци буду приведени лицу правде.
Vesti online
