Прочитај ми чланакИако је пројекат Београд на води пре свега приватна инвестиција, одређени појединци искористили су блиске односе са владајућим режимом да би на рачун свих грађана, односно пореских обвезника, кроз овај пројекат стекли позамашно богаство. Један од њих је и контроверзни бивши председник Фудбалског савеза Србије и потпредседник Фудбалског клуба Црвена звезда, Славиша Кокеза, који је за веома кратко време од доласка Српске напредне странке на власт постао један од водећих тајкуна у земљи.
Прави пример како политика утиче на увећавање приватног богаства показује Кокезина ИТ фирма „Проинтер“, која је од око 150.000 евра (15,9 милиона динара) у 2011. години, дошла до 50 милиона евра у 2016. години. Свих тих година, главни партнер и финансијер Кокезине фирме била је држава, односно њене институције и предузећа, пише портал кртица.рс.
Најпроблематичнија пословна акција Славише Кокезе са државом јесте куповина фирме Еуросалон за 190.000 евра, након чега је само зграду фирме код Београдског сајма за потребе пројекта „Београд на води“ продао држави за чак 16 милиона евра. Разлика је позамашна и очигледно се ради о унапред намештеном послу са државом. Држава Србија је иначе у буџету за ту годину издвојила 3,9 милијарди динара или скоро 33 милиона евра за откуп земљишта и некретнина како би могао да се реализује „Београд на води“.
– Оно што се до сада само сумњало, да држава парама свих пореских обвезника купује приватне фирме, а затим њихову непокретну имовину без накнаде уступа како би се ширио пројекат „Београд на води“ потврдио је у допису НИН-у Секретаријат за имовинске и правне послове градске управе Београда – писао је овај недељник.
НИН је такође објавио да је у новембру 2018. године из више независних извора сазнао да је за експропријацију непокретне имовине фирме „Eurosalon ril estejt“ у Булевару Војводе Мишића 12, поред Београдског сајма, држава из буџета, почетком августа те године, исплатила 1,9 милијарди динара или око 16,25 милиона евра. Само неколико дана касније држава је ту имовину без накнаде уступила, формално страној фирми, „Игл хилс“ из Уједињених Арапских Емирата, која је власник 68 одсто капитала, а Србија је упркос томе остала власник 32 одсто фирме.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 25, 2021
Питање је, како је оценио тај недељник, да ли су народни посланици уопште знали када су расправљали о Закону о буџету за 2018. годину да „Програм 0702-Реализација инфраструктурних пројекта од значаја за Републику Србију“ и „Пројекат 5001-Експропријација земљишта у циљу изградње капиталних пројекта“ подразумева да ће трећина бити потрошена за откуп земљишта које ће бити поклоњено већинском власнику „Београда на води“.
Новац из буџета за куповину земљишта користи се, како је навео НИН, по основу Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и издавања грађевинске дозволе ради реализације пројекта Београд на води.
Иако се може рећи и да су ове саме законске одредбе спорне јер се новац свих грађана додељује за потребе страних приватних инвеститора, још више је спорно што су људи из врха власти умешани у пословне комбинације са државним новцем у којима се зарађује екстрапрофит као што је случај са бившим председником Фудбалског савеза Србије Славишом Кокезом.
За Кокезу ово није једини случај контроверзног пословања са државом. Његове фирме су иначе нарасле по неколико пута од када је Српска напредна странка дошла на власт 2012. године. У неком тренутку Славиша Кокеза је, због свих контроверзи и лошег руковођења Фудбалским савезом био приморан да поднесе оставку на јавну функцију. Међутим, остаје трајна штета за грађане Србије због извлачења њихових пара из буџета, као и сенка на сам пројекат Београд на води преко кога су се радиле ове сумњиве пословне активности.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 25, 2021
