Прочитај ми чланак
(Политика, Фото Т. Јањић)
Избегавање судских позива неће имати смисла јер ко не измири обавезе неће моћи да на државним шалтерима добије дозволе или уверења
Прекршајни налог биће грађанима највидљивија промена коју доноси пре неколико дана усвојени Закон о прекршајима, а који ће почети да се примењује од 1. марта следеће године. Овај налог, који ће постојати само за прекршаје чија је новчана казна одређена у фиксном износу, извршиоцима прекршаја уручиваће полиција, инспекције или други државни органи. Грађани који одлуче да плате казну у року од осам дана мораће да плате само педесет одсто прописане казне, а намера законодавца је да се побољша наплата, уз истовремену уштеду новца грађанима који у овом случају неће плаћати пуну казну, али и држави која ће тиме избећи трошкове поступка.
– Грађанин који сматра да није извршио прекршај, па због тога не жели да узме прекршајни налог, моћи ће да покуша да то докаже у стандардном прекршајном поступку. Узимање налога не значи признање кривице, грађанину је остављена могућност да се предомисли и да сам пре истека осмог дана покрене прекршајни поступак пред судом. Поступак ће се свакако по аутоматизму покретати ако у року од осам дана није уплаћена казна. Очекујемо да ће увођење прекршајног налога утицати на смањење броја предмета у процедури можда и за 30 одсто – каже Александар Илић, портпарол Вишег прекршајног суда.
Пред прекршајним судовима, има их 45 у Србији, отвара се до милион предмета годишње. Највећи део њих односи се на саобраћајне прекршаје, затим следи област јавног реда и мира, па кршење разних привредних и комуналних прописа. Ове судије раде користећи 147 закона и више стотина подзаконских аката, у њиховој надлежности су најједноставнији прекршаји, као и они веома сложени из привредног пословања.
Илић истиче да ће нови закон афирмисати рад у јавном интересу, као алтернативну казну. Наиме, дешавало се да грађани не могу или не желе да плате изречену казну, па су позивани на одслужење затворске казне што се значајно одражавало на њихов живот, чак и када је реч од само неколико дана затвора за неки мањи прекршај. Важно је напоменути да се само новчане казне могу заменити казном рада у јавном интересу, дакле ако неко направи саобраћајни прекршај за који је прописано привремено одузимање возачке дозволе и новчана казна, свакако ће остати без дозволе, али ће новчани део моћи да „одради”.
Важне измене односе се на стварање законских услова за ефикаснији рад прекршајних судова. Јавна је тајна да су многи извршиоци прекршаја покушавали, а многи и успели, да се извуку избегавајући позиве суда уздајући се у застарелост која је наступала после две године. Сада је тај рок продужен на четири године, а уведен је ефикаснији систем доставе. Неотварање врата, разни изговори укућана или оних који бораве на адреси на којој је извршилац прекршаја фиктивно пријављен, више неће бити довољни, уведено је достављање на радном месту, па и електронско достављање – када се позив појави на сајту суда сматраће се да је осумњичени за прекршај обавештен, па ако се ни тада не одазове потражиће га, по наредби суда, полиција. Али многе ће на појављивање пред судом натерати друга могућност државе – да се преко Регистра неплаћених казни, чије се увођење такође предвиђа Законом о прекршајима, онима који нису измирили казне онемогући да на државним шалтерима добију разне дозволе или уверења. Уводи се и Регистар санкција, па ће судије, а невероватно је да такав систем до сада није постојао, знати да ли је пријављени грађанин повратник као извршилац прекршаја и да ли се у том тренутку против њега још негде води прекршајни поступак.
Нови закон о прекршајима доноси и неке новине које ће омогућити да се неки предмети адекватније процесуирају у хитном поступку, пракса је показала да је то посебно важно у случајевима тежих прекршаја у области безбедности саобраћаја. Такви извршиоци биће одмах по откривеном прекршају привођени пред дежурног прекршајног судију који ће им одмах изрицати казне, а што би требало да се позитивно одрази на генералну превенцију.
Шта доноси нови закон о прекршајима:
-Ефикаснија наплата казни
-Мањи број предмета
-Мање затворских казни
-Мањи трошкови поступка
