У Србији се већ дуже време воде спорови поводом ступања земље у ЕУ. Сада се све више говори о европском скептицизму. Углавном је то везано са новим условима за земљу од стране Брисела. А тим пре, са признавњем независности Косова, на шта у Србији нико неће пристати. Која сада расположења владају међу грађанима у погледу европске интеграције?

Питање разматра руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова.

Од 8. до 25. септембра ове године на молбу Београдског безбедосног центра вршено је истраживање јавног мњеса у Србији. Питања су се тицала уласка у ЕУ, чланства у НАТО-у и одобрења независности Косова.

Сви руководиоци Србије у последњој деценији сањали су да постану чланови ЕУ. Председник Борис Тадић учинио је ову тежњу светом кравом своје власти, главним смислом живота, звездом водиљом за све наредне генерације, основном паролом свих предизборних кампања. Почетком века многи су веровали да ће ступање у ЕУ донети дугоочекивану стабилност и благостање и осигурати сигурну егзистенцију. У септембру 2002. године скоро 70% становништва Србије се изјашњавало за ступање у ЕУ, против је било свега 12%. 2008. године број оних који су се изјашњавали „за“ смањио се до 60%, а данас се спустио до 48%. Број противника ЕУ је скочио до 36%. Највећи број противника ЕУ живи у Београду, међу њима је навише оних рођених између 1982. и 1992. године.

Чињеницу да се омладина залаже против европске интеграције неки су покушали да објасне тиме да су они живели за време Слободана Милошевића, мада опоненти уверавају да је тавким људима данас 30-39 година и они су управо за ЕУ. У тој граници однос ставова износи 54:28 у корист оних који су за ЕУ. Њихова приврженост ЕУ се управо објашњава тиме што је савез са Европом прихватан као алтернатива режиму Слободана Милошевића. Данас је супротно: 54% ученика је против ступања у ЕУ, а 36 за.

Истраживање омогућава да се размотри зависност одговора на питање од нивоа образовања. Тако европски пут Србије подржава 53% људи са високим образовањем и 49% са средњим. Истовремено сваки трећи становник Србије са универзитетским или средњим образовањем данас је противник ЕУ. Занимљиво је и друго. У престоници живи више европских скептика него, на пример, у Војводини или централној Србији. Сами београђани су подељени: 41% за, 40% проитв. Највише оних који подржавају европску интеграцију живи у Војводини (50%) и у Централној Србији (48%).

Анкетирање је такође показало да што је већа плата анкетираног, то су веће симпатије према ЕУ. На пример међу онима који добијају преко сто хиљада динара или око 1000 евра месечно, број присталица ЕУ достиже 63%. Подржавају европски пут и сиромашни, они чија је плата мања од 20 хиљада динара (46%). Вероватно први се једноставно плаше да изгубе свој приход и повезују ступање у ЕУ са стабилношћу своје будућности, а други су разочарани постојећом ситуацијом и надају се да ће побољшати свој положај уколико земља постане чланица ЕУ.

Ако се погледају присталице и противници ЕУ, полазећи од њихове партијске припадности, најватреније присталице су чланови Дмеократске и Либералне странке. Међу симпатизерима Партије региона, социјалистима, странака националних мањина и чак Демократске странке Србије, борј присталица такође премађује број противника европске интеграције. Најупечатљивији противници ЕУ су чланови странке Двери (81%), радикали (66%) и напредњаци (48%).

Једно од питања истраживања тицало се безбедности Србије. Требало је одговорити на питање који пут је за Србију најбољи за њену безбеност? 44% сматра да је то војни неутралитет (сарадња са свима која није на војној основи), за 18% је безбедност сарадња са Русијом, за 16% са ЕУ. И само 4% међу факторима безбедности је навело НАТО.

На конкретно питање о томе да ли Србија треба да постане члан НАТО-а, не је одговорило 65% анкетираних (2011. године било их је 66%), да – 14% (2011. године било их је 16%). Ови подаци показују да број скептика у односу на НАТО има, мада и незнатну, али тенденцију смањења, као и број присталица овог војног блока. Ипак невелика разлика у бројкама присталица и противника НАТО-а говори о томе да се данас Срби негативно односе према тој организацији, сећају се бомбардовања 1999. године и нису спремни да разматрају питање чланства у Алијанси.

Интересантни су одговори на питања о Косову и Метохији, о могућим дејствима владе. 11% анкетираних сматра да Србија може да призна независност Косова и Метохије ако то отвори пут у ЕУ. При томе 62% самтра да покрајину не треба признавати ни под каквим условима, а 9% се изјаснило за то да власти у Србији признају независност Косова и Метохије хитно. Пред предстојеће преговоре Београда и Приштине ове цифре су упечатљив показатељ расположења у друштву и дају недвосмислени сигнал руководству земље у ком правцу треба водити преговоре и шта треба да постане њихов крајњи резултат. Последња изјава председника Томислава Николића о томе да независност Косова никада неће постати услов за ступање у ЕУ говори о томе да је овај сигнал саслушан.

Данас је објављена статистика Министарства за рад и социјалну политику, прем акојој сто хиљада грађана Србије живи испод ивице сиромаштва, сваки десети добија некакву социјалну помоћ, а сваког месеца овај број се увећава за 1300 људи. Званично у земљи има 760 хиљада незапослених, али стручњаци су склони да говоре о цифри од милион и 200 хиљда оних који немају посао.

 

(Глас Русије)

Ознаке: Борис Тадић, Европска унија, Космет, Русија, Србија