Прочитај ми чланак

Како се експлоатишу вијетнамски радници у Србији?

0

Забрана синдикалног деловања, финансијски пенали због болести, казне због "бежања", лажна упозорења о "сечи руку", али и глава због крађе у Србији, само су део бизарних и незаконитих одредби докумената које су кинеске и вијетнамске компаније дале на потпис израбљиваним вијетнамским радницима у Зрењанину, открива БИРН.

Ким (БИРН је изменио имена вијетнамских радника у циљу заштите њихове безбедности) је прешао дуг пут од преко 8.500 километара од вијетнамског града Вин до хостела у Зрењанину у потрази за зарадом која би променила живот њему и његовој породици.

Foto: Privatna arhiva

– У Вијетнаму смо сиромашни и дошли смо овде да зарадимо новац за наше породице. Овде је зарада много већа – каже он у разговору за БИРН.

Међутим, тај план за њега, али и његових неколико стотина сународника, није прошао идеално. Прљаве и скучене спаваонице са два купатила на преко 400 људи, недостатак чисте и топле воде, одузети пасоши, забрана кретања и финансијске казне, није оно чему се се надали када су са агенцијом из Вијетнама уговорили послове на градилишту кинеске компаније Линглонг.

– Тренутно само желим да одем назад кући. Кинески извођач радова нема никаквог поштовања за наш рад или наше животе – каже Ким, а његово мишљење деле и други вијетнамски држављани.

Након што су невладине организације А11 и АСТРА овог месеца упозориле на ужасне услове у којима живе вијетнамски радници унајмљени да граде фабрику гума у Зрењанину, као и на израбљивање и могућу трговину људима, представници власти и државних институција одговорили су заменом теза, тврдећи да је у питању политичка хајка на кинеске инвестиције, истичући да је градилиште Линглонга „најконтролисаније у Србији“.

– Инспекције су излазиле на терен и нису нашле неправилности. Остаје отворен случај смештаја, јер они спавају у неусловним просторијама, али ти радници су јако добро плаћени. Велики број грађана Србије са много мањим платама има достојанственије услове за живот – изјавио је министар грађевинарства Томислав Моморовић.

Међутим, истраживање БИРН-а показује да или градилиште Линглонга није било ни близу најконтролисанијем у Србији или је инспекцијска контрола кинеског инвеститора коме је држава Србија обећала 75 милиона евра субвенција, а већ бесплатно дала 95 хектара земљишта вредног 7,6 милиона евра – била далеко од професионалне.

Шта пише у уговорима

БИРН је дошао до уговора које су вијетнамски радници потписивали са друге две кинеске грађевинске фирме регистроване у Србији, подизвођачима које је Линглонг ангажовао за изградњу фабрике гума.

Уговори које су кинеске фирме регистроване у Србији дала на потпис вијетнамским радницима крше низ одредби Закона о раду: од забране синдикалног деловања и штрајка, преко (не)регуларних радних часова који могу бити изнад дозвољеног законског максимума, па до незаконитих одредби о годишњем одмору и пробном раду.

Један од додатних формулара који су потписали са послодавцима наводи и да се радницима узима 650 динара за сваки дан оправданог одсуства са посла, укључујући и одсуство због болести.

БИРН је имао увид и у низ споразума које су радници пре доласка у Србију потписали са посредничком вијетнамском агенцијом, а у којима се радници одричу бројних права, чак и тужби против агенције, док их сама агенција нетачно обавештава о законима и обичајима у Србији по којима би наводно могли остати чак без руке или главе у случају крађе или других криминалних дела.

Према незваничним сазнањима овог медија, у Инспекцији рада вијетнамске раднике третирају као „упућене раднике“, због чега се њихови уговори не проверавају, већ само безбедност и здравље на раду. Међутим, према Закону о запошљавању странаца упућена лица би морала да буду запослена у матичној кинеској компанији бар годину дана пре доласка у Србију, што није случај са вијетнамским радницима.

– Имајући у виду да су радници запослени код домаћег послодавца, компаније која је регистрована у Србији, свакако нема никаквих препрека да инспектори рада врше своје надлежности у пуном капацитету, односно да надзиру како услове рада и безбедност на раду, тако и садржину закључених уговора о раду – истиче стручњак за радно право Марио Рељановић.

Свако одбијање да се то учини у познатим околностима значи, истиче Рељановић – прећутно одрицање од суверенитета Србије у корист послодавца, у овом или било којем другом случају.

Пенали због одсуства

Инвеститор „Linglong International Europe D.O.O“, српски огранак кинеског гумарског гиганта, одговорност за услове живота и рада пребацио је на подизвођаче радова.

Према сазнањима БИРН-а, подизвођачи који су формално-правно ангажовали вијетнамске раднике су две грађевинске компаније: China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction, CEEG TEPC, регистрована 2018. године, као и Sichuan Dinglong Electric Power Engineering, регистрована у децембру 2020.

Ове фирме потписивале су са радницима идентичне једногодишње уговоре који, према речима стручњака за радно право, крше не само српске законе, већ и бројне међународне стандарде.

Како се наводи у уговору, радницима прети отказ ако покушају да се синдикално организују или протестују, али и ако јавности открију тајне у вези са пословањем компаније…

Оправдано одсуство са посла, чак и због болести, кошта радника 650 динара дневно, према документу о „Правилима на радном месту“.

Недолазак на посао, ако га није одобрио шеф, доноси казну у износу од 150 одсто дневнице за сваки пропуштени дан.

Иако по уговору имају право на здравствено осигурање, Ким каже да је неким радницима који су имали симптоме коронавируса било забрањено да потраже лекарску помоћ.

– Немају никаквог поштовања према нама. Болесни смо, а компанија нам не да идемо у болницу – рекао је он.

– Пре месец дана имали смо људе са симптомима Ковид-19. Али фирма нам је забранила да идемо код доктора. Рекли су нам да останемо у смештају и самоизолујемо се – истиче он.

Према уговору са кинеским фирмама регистрованим у Србији, ако радник буде отпуштен или затражи раскид уговора, компанија која га је унајмила неће платити цену његовог повратног пута за Вијетнам.

Хуу*, један од радника у групи оних који су се пријавили за повратак у Вијетнам, наводи да му послодавац дугује око 1.300 долара, и у страху је да ли ће му компанија платити повратну карту, како му је обећано.

– Ја припадам групи која се пријавила да иде кући. Држе нас у неизвесности тренутно. Питање је ко ће платити карте за Вијетнам и ко ће нам их уопште купити? Мени дугују више од једномесечне плате. Тренутно нам нико не прети, али тишина је једнако страшна – наводи он.

Застрашивање шеријатским обичајима

У Вијетнаму просечна плата износи око 150 долара. Плате које су им понуђене у Србији су бар пет пута веће, а то је и једини разлог због чега су били спремни на „службени пут“ у Зрењанин. У том смислу, изјава министра Момировића о томе да српски радници имају дупло мање плате, а живе у бољим условима, делује као одбрана власти по сваку цену и потпуно неразумевање функционисања глобалних миграција радника.

Да би уопште дошли у Србију, вијетнамски радници морали су да плате више од 2.000 америчких долара посредничкој компанији из Вијетнама под именом Сонг Хy Гиа Лаи Цомпанy Лимитед, а која је склопила договоре са кинеским фирмама у Србији.

Пре тога морали су да потпишу низ докумената – такозваних „образаца о обавезама“, а који драстично сужавају њихова права, а повећавају обавезе према вијетнамској агенцији.

Неки од образаца наводно објашњавају радне законе и обичаје у Србији, од којих је једна и та да су, како се лажно наводи, „штрајкови у Србији свима забрањени“. Радници су морали да потпишу да „апсолутно неће учествовати у штрајковима, демонстрацијама“ или „подстицати друге да штрајкују, протестују или дају отказ“.

У једном од образаца делује да су обичаји и правила копирани из образаца намењених радницима који путују у земље са већинским муслиманским становништвом у којима важи шеријатско право, као што су Авганистан или Саудијска Арабија. У тачки „А.4. Кршење српских закона“ наводи се да је компанија информисала радника да ће „држава домаћин“ оном ко буде ухваћен у крађи „одсећи шаке“, а у случају убиства и „одсећи главу“.

– Нисмо знали законе у Србији кад смо потписали. Компанија нам је то дала, тако да ми нисмо били упућени – објашњава Ким.