Прочитај ми чланак

Како је Весић изневерио 100.000 непостојећих Жарковаца

0

Београдска власт је својим градитељским подухватима у последњих 5-6 година толико снизила очекивања и поверење у њихове способности да човек често застане и упита се да ли уопште треба ишта даље да граде, поправљају или предузимају.

Примера је много – од двогодишњег реновирања тзв. “Четири булевара”, односно, једне улице са четири имена, дужине мање од 3 километра, уз цену која је била достојна каквог ауто-пута кроз планински предео, преко несретног обртања коцки на Тргу републике, гробљанског Цветног трга (који је опет недавно био раскопан), па све до разваљивања Скадарлије, Косанчићевог венца, беспотребне сече дрвећа због гондоле, бацања милиона на непотребну фонтану на Славији…

Не само да радови по правилу свуда касне (негде и више од годину дана), већ је и квалитет урађеног често такав да много тога убрзо мора поново да се ради, а цене упорно расту ли расту. Горе су наведени примери за које вероватно сваки Београђанин зна, међутим, слично је и на мање познатим локацијама – за ову прилику новинар ће злоупотребити простор зарад указивања 3 локална проблема које градске власти не могу да реше (или не решавају како треба) – годинама.

Случај “Пасарела”: “Пасарела између Бановог и Јулиног брда биће реконструисана”; “У августу почињу радови на пасарели у Чукарици: Нови и лепши прелаз са Јулиног ка Бановом брду” – овако су гласили наслови из јуна 2019. године.

“На пасарелу мотри и град: Најављена поправка ‘Станкомовог’ моста који повезује Јулино и Баново брдо”, гласио је наслов пре недељу дана, 24. марта. 2021. године.

Тада, 2019, заменик градоначелника Београда Горан Весић обишао је, како су медији јавили, “пословни комплекс ‘Пасарела’”, и најавио реконструкцију пешачког моста између Бановог и Јулиног брда, као и изградњу стамбено-пословног центра.

“Упркос чињеници да је (пасарела) запуштена, веома је важна за становнике овог краја јер повезује готово 100.000 људи са Бановог брда, Јулиног брда и Жаркова”, рекао је тада Весић. Наравно, ово је била ординарна глупост. Можда сва ова насеља заједно имају 100.000 људи, али вероватно ником осим Весићу не би пало на памет да неугледни пешачки мост који спаја окретницу трамваја на Бановом брду са Јулиним брдом има икакве везе са толиким бројем људи. Само Јулино брдо има 4-5 солитера и још десетак стамбених зграда вишеспратница. Има две продавнице, кошаркашки и фудбалски терен, два паркића за децу и једну велику гаражу. Јесте, у оближњим породичним кућама су живели и чувени Предраг Цуне Гојковић и Живан Сарамандић, али никада 100.000 људи није прелазило пешачки мост, нити ће.

Но, мост јесте једно ругло (види слике) и такав је од кад је направљен, а томе има двадесетак година. Истина, проблем је што је компанија “Станком” – сада у стечају – почела да гради и пасарелу и комплекс око моста, но, Весића нико није терао да у последње две године два пута најављује решавање овог проблема, а 2019. да каже да је постигнут договор, да ће радови почети за неколико месеци, да ће грађани “добити уређену пасарелу, која неће изгледати као сада, већ ће бити безбедна и сигурна”, те да ће општина ће уредити степениште и расвету. Две године касније, у марту 2021, Весић изјављује да град намерава да обнови мост, али у исто време шаље се порука “да се почетак радова се засад не зна, јер је мост још у власништву фирме ‘Станком’ која је у стечају”.

До тада, становници Јулиног брда ће после сваке кише прескакати право мало језеро помоћу постављених дрвених палета, пролазећи поред сабласних незавршених локала и пословних зграда зараслих у коров.

Случај “Ваљевска”: У августу 2018. године, бујица у стрмој Ваљевској улици буквално је однела једног мушкарца низбрдо ка Фабрици металних производа, заједно са неколико контејнера.

Кад падну обилне летње кише, Ваљевска се претвори у бујичну речицу и носи све пред собом. Те 2018. нешто је било поправљано у Ваљевској, е да би у јуну следеће године бујица прогутала пола
улице.

Градске власти су се дохватиле посла и радиле Ваљевску улицу током дуга четири месеца. Крајем октобра 2019. Весић је обишао завршетак радова и рекао да је “решен проблем Ваљевске улице” тиме што су замењене цеви и постављене нове армиране бетонске шахте, као и довољно широке решетке за одвођење кишне канализације у случају падавина.

“И на крају поставили смо асфалт онако како треба чиме је решен проблем Ваљевске улице. Више неће бити онаквих проблема каквих је било и 2009. и 2008. године, али и ове године у јуну”, рекао је тада Весић.

Колико следеће године у јуну, дакле, 2020, видело се да проблем није решен, и да се поново стварају исте онакве бујице као и претходних година. Након ове, за сада последње бујице, поново је био мало оштећен асфалт, тако да у “новој” и “решеној” Ваљевској већ постоје три повеће закрпе. Чекамо лето 2021.

Случај “Пожешка”: Главна улица на Бановом брду је комплетно реконструисана пре 10-ак година, и то очајно. Веома брзо су обе траке у којима су трамвајске шине почеле да пропадају, а већ неколико година реч је о правим кратерима преко којих једва прелазе и аутобуси.

“Знам ја да има рупе на улицама, и сам извештавам о њима. Седнем у кола, побегнем овима мојима на кратко, возикам се и све видим. И онда јављам Дробњаку, Радојичићу, Весићу за сваку рупу”, рекао је Вучић средином 2019, напоменувиши и Пожешку као један од проблема.

Месец дана раније и Весић се похвалио да га Вучић зове због рупа на улици:

“Важно је да имамо таквог председника који је посвећен свом послу и који вас позове и у поноћ и у 4 ујутру када види неки проблем или чује за њега. То значи да му је важно и да му је стало. Ја
кажем, Вучић у 10 ноћу, 11 ноћу зове када види неку рупу на улици, када се прошета или иде колима”.

Изгледа да Вучић још није позвао Весића за Пожешку улицу на Бановом брду. Проблем је што се не зна шта је горе – да улице настављају да пропадају “редовним током”, попут Пожешке, или да се напредњаци дохвате поправки, блокирају тај део града на незнани број месеци, плате “бога оца” парама грађана и на крају не реше проблем.

Извор: nova.rs

Ознаке: , ,