Прочитај ми чланак
(Домагој Николић)
Бесомучна пропаганда нам стално пуни главу о томе како смо у ову нашу земљу дошли у седмом веку и како никакве везе немамо с народом који је овде живео пре тога. То је, пре свега, нетачно, а након свега, кључно питање наше слободе.
Ако не знамо ко смо, ни како смо доспели ту где јесмо, онда се не можемо извући из стања поробљености и братоубилаштва које стално жаре наши поробљивачи. Дакле, пошто смо изгубили пар хиљада година на међусобно убијање, сатирање и излуђивање, немамо више времена за губљење. Ствари постављамо на своје место чиме градимо основу за слободарско деловање:
1) Наша генетика је у огромном делу присутна на нашем подручју од пре фамозног седмог века. Око 30% наше генетике је ту најмање 12,000 година, затим сличан део од 3-5 века пре Христа и тако даље. Нема никаквог генетског доказа о некаквој масовној сеоби у 7. веку нити постоји суштинска генетичка разлика између такозваних етничких скупина које су сада заокружене на лажан начин.
2) Не постоји народна предања која говори о нашем доласку нити о некаквој прадомовини из које смо дошли. С друге стране, постоје предања о прадавној прошлости, затим о илирским краљевима, краљици Теути, римским царевима и даље.
3) Не постоји ни антрополошка ни етнолошка разлика између Илира и словенског живља. Наше народне ношње су идентичне илирскима: капе, шубарем, јачерме, кумпарани, опанци, далматике, све је то идентично илирском начину одевања. Грађа и стас, народни обичаји, веровања, све је такође исто или врло слично. Не постоји такве разлика између такозваних етничких скупина или народа на Балкану, постоји већином религијска разлика, али су тако манифестиране различитости и даље површинске.
4) Не постоје археолошки докази о масовном доласку у 7. веку. Не постоји никакав дисконтинуитет у односу на претходна раздобља. На пример, средњовековни начин покапања у гомилама идентичан је илирском.
5) Ни један од наших извора и историчара не говори о нашем доласку пре XIX. века кад је та представа наметнута. Дукљанин прича о доласку Гота и Бугара који говоре истим језиком као и ми. Дакле, Винко Прибојевић, Андрија Качић Миошић, Мавро Орбин, Јурај Крижанић, Дукљанин и други се слажу да на је на овом простору постојао и постоји континуитет. Ми смо једни народ који сопствене изворе о себи држи непоузданима и то само зато што се не слажу с интрерпретацијама наших завојевача. То је стални извор подела и ужаса.
6) Наши суседи, посебно Италијани, стално нас зову Илирима или Славима. Види старије италијанске речнике, види код Енза Бетиззе, итд. Посебно је занимљиво да је папински завод Светог Јеронима био назван словенским, па илирским и тек онда хрватским именом и то када је требало уништити истину о нашем словенском континуитету и народном јединству у XIX веку. Мармонт установљава Илирске провинције, Марија Тереза има ‘Илирску канцеларију’ итд.
7) Папа Иван X признаје на другом сплитском сабору да су Далматинци примили хришћанство у апостолско време, чиме остварују право на мису на народном језику, дакле словенском. Дакле, само се нама дозвољава миса на народном језику, а за то нема никакве логике ако та миса није била присутна од прапочетка хришћанства.
8) Огромна већина, готово сви топоними су словенски, а међу онима који то нису, највећи део је језички погрешно интерпретиран због тога што је порекло речи у нашем језику погрешно схваћено, опет због подметнуте приче о нашем наводном доласку.
9) Грчки и римски пантеон растумачиви су искључиво преко словенског кључа. Слав између осталог значи кључ (славина), као и сцлавус, цлавус – кључ. Дакле, употребљава се сваки кључ осим оног правог.
10) Постоји континуитет наше културе од винчанске, преко етурске па све до данас. Етурско писмо слично је винчанском, а језик је наш, славенски! Дакле, ми Словени нисмо дошли у Еуропу, него смо из ње терани и из ње стално потискивани, као на примјер из Немачке, Аустрије, Мађарске, Румуније, Италије, Грчке и тако даље.
Само на горњим основама можемо на разложан начин интерпретирати историју ових крајева и Еуропе у целини. Причом о доласку Словена, и то разних, нашем народу је сломљена кичма, јер, ако смо тиква без корена, онда нам ова земља не припада, на њу немамо право, налазимо се на туђем и морамо туђину служити. Чим пристанемо на такву слику о себи, сваки ужас који нас задеси је само логичка прогресија те подвале.
Истина је сасвим другачија: ми смо један народ, сви балкански Словени су један јединствени народ и ово је наша земља на коју имамо сво право и одговорност. Без прихватања самог себе нећемо властиту слободу и благостање. Од нашег јединства тога зависи стабилност, судбина те исправна прошлост и будућност Европе и света.
Други фатални ударац који смо примили је подвала о нашем покрштавању о чему ће бити више речи у следећем чланку.
(nexus-svjetlost)
