У српској ИТ заједници и даље неповерење и негодовање због најављене реформе паушалног опорезивања која треба да ступи на снагу 1. јануара 2020. године. Иако представљена као покушај уређења односа компанија и ИТ предузетника, већина страхује да ће им повећати трошкове пословања и ИТ стручњаке отерати из земље. За пореске олакшице које Влада предлаже, кажу да су разумно прелазно решење. Ипак, сагласни су да садашња верзија измењеног закона о порезу, не би требало да буде и коначна.

Како ће реформа паушала и најављени тест самосталности који треба да докаже да ли је неко предузетник или је регистровао агенцију само да би радио за једног клијента, утицати на ИТ заједницу?

Због повољнијег пореског статуса, већина ИТ паушалаца бира статус предузетника, уместо радног односа у компанији за коју раде.

Предузетница Бојана Милошевић каже да њена агенција ради за више клијената, и стога нема проблем са тестом самосталности.

„Али код нас већина компанија ради на тај начин и сигурна сам да ће погодити велику већину. Да ли ћу наставити после овога или нећу, то је остало да искалкулишем шта и како“, објашњава Бојана.

Никола Цветковић, оснивач нишке компаније Емитто, каже да ће урадити „исто што и свака фирма“.

„Урадићемо анализу шта нам се исплати, шта нам се не исплати, пре свега финансијски, и с друге стране са становишта ризика“, најављује Никола.

За кога су нови критеријуми већи ризик. за 11.500 предузетника колико их је сада у српском ИТ сектору или за велике компаније, које их ангажујууместо да им нуде стално запослење?

Док смо малипотребна нам је подршка од стране Владе и пореских органа, сматра Немања Јанић из компаније Солагро.

„Ми морамо да ангажујемо те љиуде али нам стално запослење представља оптерећење на буџет. Ми њих ангажујемо по пројекту, ми смо за компропмис који ће бти на добробит индустрије и младих људи који овде раде“, објашњава Немања.

Не може се свима угодити, поручује Никола Цветковић, али додаје да би фокус ставио на мале почетничке компаније које тек треба да расту, јер је то, како истиче, највећи потенцијал.

Саговорници Н1 мисле и да су понуђене пореске олакшице, смањење пореза и доприноса за 70 одсто, односно 60 одсто у три годионе, као прелазно решење, разумна мера, али Никола питашта после тога.

„Да ли ћемо онда да уђемо у један хаос после три године, или ћемо да уђемо у неку агонију, где се не зна шта, мислим да је боље да се унапред договоримо шта радимо у наредних 20 година ако можемо“, поручује оснивач компаније Емитто.

Чланови ИТ заједнице очекују да ће Влада ипак ослушнути њихове ставове и да ће законске новине бити резултат договора, а не повод да се ИТ фирме преселе у инистранство.

„Ми толико причамо о одливу мозгова, и о тим одласцима из Србије људи који су талентовани. То до сада није погађало ИТсцену“, подсећа Бојана Милошевић.

„Да ли ћемо ми то успети да сачувамо или не, не знам, не могу да тврдим док се закон не донесе“, додаје она.

Колико би реформа паушала повечала трошкове послодавца или смањила примања програмера? Не више од 10 одсто, показала је рачуница објављена на сајту Стартит.

На примеру просечне програмерске плате од 1.500 евра, ако би трошак преузео послодавац, то би га коштало додатних 36 евра. У случају да трошак падне на терет паушалца, односно да износ који је му је плаћала компанија постане укупан трошак његове зараде по основу сталног запослења, на рачуну би сваког месеца уместо 1.500 евра, имао 31 евро мање.

                  ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: n1

Ознаке: ит сектор, пореске олакшице, реформе