Непосредно на размеђу миленијума, британски пословни часопис „Економист“ изнео је поражавајућу пресуду немачкој економији. Немачка је, писао је, „болесник евра“. У то време, то је био позив на буђење немачких политичара још увек опијених економским добрим годинама након поновног уједињења, а који су одбијали да спроведу било какве реформе. То је на крају надокнадила влада тадашњег канцелара Герхарда Шредера (СПД), на пример реформом тржишта рада која је постала позната као „Harc IV“.
Четрнаест година касније, ситуација је и званично била боља. Група економиста из Берлина и Лондона есеј о стању немачке привреде насловила је овако: „Од европског болесника до економске суперзвезде“
Мрачна ситуација, суморни изгледи
Али, фраза „европски болесник“ поново је ту. Немачка економија не стаје на ноге. Економска производња смањивала се у два узастопна квартала, што економисти називају „техничком рецесијом“. У протеклом кварталу, бруто домаћи производ стагнирао је на нивоу из претходног квартала, али је то вероватно био само слаб трачак наде, зато што су сви важни индикатори окренути надоле – пре свега важан индекс пословне климе минхенског Ифо-института, који је у јулу пао трећи месец за редом. А 9.000 анкетираних менаџера лошије је оценило и тренутну ситуацију својих компанија и изгледе за наредних шест месеци. „Ситуација у немачкој економији постаје све мрачнија“ – то је закључак директора минхенског института Клеменса Фуеста.
Истраживачи Ифо нису једини који су сигурни да ће бруто домаћи производ вероватно поново да падне у текућем трећем кварталу. Ствар је јасна и за главног економисту Комерцбанке Јерга Кремера: „Нажалост, побољшања нема на видику“, рекао је Кремер новинској агенцији Ројтерс. „Глобално повећање каматних стопа узима свој данак.“
Кремеров колега Александар Кригер из приватне банке Хаук Ауфхојзер Лампе сагледава ситуацију на сличан начин: „Проблем је у томе што је економска производња још увек око максимума пре короне. Друге земље су знатно изнад, укључујући и еврозону.“
Индустрија као проблем
Немачка стоји изузетно лоше не само у еврозони, већ и у поређењу с другим индустријализованим државама. Према проценама Међународног монетарног фонда (ММФ) у овој години ће бити једина од великих земаља с опадањем привреде. Највише бриге изазива пре свега највреднија немачка привредна грана – индустрија. Она већ дуже време пати због слабе глобалне економије. Уздржаност страних купаца посебно је уочљива у секторима који су у великој мери зависни од извоза, као што су машиноградња и аутомобилска индустрија. Важно кинеско тржиште се не опоравља након пандемије короне динамиком којој се надало. Јер, Кинези радије штеде свој новац.
Компаније у такозваном производном сектору и даље спасава велики заостатак наруџбина које су се накупиле након короне и огромни проблеми у ланцу снабдевања.
Читав низ узрока
Пад немачке привреде има много узрока. Један од њих је монетарна политика централних банака. Оне желе да обуздају инфлацију значајним повећањем каматних стопа, а то кредите чини скупљим, како за компаније, тако и за потрошаче. То успорава грађевинску индустрију, што је такође важно за Немачку, а успорава и спремност компанија да инвестирају.
И друге земље у зони евра, као што су Француска и Шпанија, такође морају с тим да се носе – али то чине боље: „Све наше европске комшије имају већу економску динамику“, потврђује Moric Šularik, нови председник килског Института за светску привреду (IfW).
Дакле пре свега су структурни проблеми ти који успоравају Немачку. Некада успешан пословни модел – увоз јефтине, посебно руске енергије и јефтиних полупроизвода, њихово побољшавање и извоз као висококвалитетне робе – то више не функционише. Вишеструке кризе последњих година (корона, проблеми у ланцу снабдевања, руски рат у Украјини и његове последице) немилосрдно су разоткривале слабости Немачке као пословне локације.
Потребна су смела решења
Нова студија Немачке централне банке (ДЗ Банк) показује да су компаније средње величине, које се обично називају „кичма немачке привреде“, посебно угрожене. Аутори примећују прави коктел недостатака: осим цене енергената, помиње се и латентни недостатак квалификованих радника, али и претерана бирократија, високи порези и лоша инфраструктура, уклучујући и слабу дигитализацију. Поред тога, ту је и све старије становништво.
Председник IfW Šularik скицирао је могући излаз у чланку на сајту свог института: „Ако Немачка не жели поново да постане ’европски болесник’, она мора храбро да се окрене растућим секторима сутрашњице, уместо да страховито инвестира милијарде о очување јучерашње енергетски интензивне индустрије.“
Према Шуларику, то такође подразумева и брзо елиминисање недостатака и пропуштених прилика у протеклој деценији.
Посланик Партије Зелених:Немци имају “моралну обавезу” да жртвују животни стандардhttps://t.co/CayLfdolYS
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 2, 2023