Прочитај ми чланакГалупово истраживање показало је да Србију у овом тренутку жели да напусти скоро половина популације између 15 и 29 година, тачније њих 46 одсто, како би започели живот у некој другој држави, без идеје о повратку.
Истраживање аналитичко-истраживачког центра Галуп из САД показује миграцију становништва из свих делова света, Србији прети још већи „одлив мозгова“.
(Foto: Thinkstock)
Србију би у наредним годинама могло да напусти и до 25 одсто школоване и млађе популације, а чак и са могућим приливом миграната који у Србији желе да се настане она ће, као и цео Балкан, остати у самом врх листе држава којима прети опасност од масовног „одлива мозгова“.
Галупово истраживање показало је да Србију у овом тренутку жели да напусти скоро половина популације између 15 и 29 година, тачније њих 46 одсто, како би започели живот у некој другој држави, без идеје о повратку.
Осим тога, и 27 одсто школоване популације, односно високо образованог кадра, изразило је спремност да трајно напусти Србију, преноси сајт Демостат.
Подаци за становништво Косова су одвојени и знатно лошији – укупни губитак за популацију Косова мери се са чак 42 процента у шта је укључено 43 одсто школованих и 48 одсто младих који желе да се иселе у неке од развијенијих земаља.
Овако лош резултат – са индексом „губитка“ популације од 42 одсто – убедљиво је најгори на Балкану, а и један од најгорих у свету.
Истраживање показује да је управо Балкан, осим појединачних земаља које су погођене ратом и сиромаштвом и нестабилним друштвено-политичким ситуацијама, територија са које се становништво масовно исељава, док саме државе не предузимају или недовољно добро спроводе мере којима би спречиле „одлив мозгова“ или омогућиле „прилив“ грађана других земаља.
Галуп је између 2015. и 2017. године интервјуисао готово пола милиона одраслих из 152 земље широм света.
Од земаља у окружењу најгори индекс „одлива мозгова“ бележе већ поменуто Косово са 42 одсто, следе Босна и Херцеговина и Албанија са 32 одсто популације која би могла напустити земљу, а прати их Македонија са 30 одсто.
Србија је у нешто бољој категорији испод 30 одсто, али по резултатима знатно заостаје за суседном Хрватском која има индекс одлива мозгова од само шест одсто, што показује да ова држава или успева да задржи становништво, или успева да привуче нове досељенике.
Од европских земаља прва је Швајцарска са 187 одсто, а следећа популарна светска дестинација је Аустралија са 179 одсто потенцијала за добитак становништва.
У врху држава које ће сигурно доживети експанзију са преко 100 одсто индекса нето потенцијала за миграције је и Норвешка која има 109 процената шанси за прилив исељеника.
Иако је уврежено мишљење у домаћој јавности да највише светске популације жели да се пресели у САД или Немачку, према одговорима Галупових испитаника „добитак“ односно „прилив мозгова“ за ове земље је знатно мањи од очекиваног.
САД са 46 одсто шанси, Немачка која је прати са 45 одсто, затим и Француска и Аустрија са по 44 процената могуће добити, неке су, од држава чији су резултати у средини ових истраживања.
ГУШИМО СЕ У СМОГУ И ДИМУ Загађење Београда изнад дозвољених граница https://t.co/3vPj0YQros
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 21, 2018
Најгори индекс „одлива мозгова“ на свету од свих испитиваних земаља има Сијера Леоне 78 одсто, затим Сирија 44 одсто, а одмах за њом је Косово са 42 одсто, а у истраживање није укључено само неколико држава афричког континента.
Опсежне анализе Галупа процењују да би број миграната у свету могао да достигне 400 милиона током наредних неколико деценија.
Обећане земље за већину испитаника из свих крајева света су редом Нови Зеланд, као најпопуларнији са чак 231 одсто шансе да добије младо и образовано становништво, затим Исланд са 208 одсто и Уједињени Арапски Емирати са 204 одсто.
