Људски органи "раде" на глукозу. Фруктоза је слађи шећер, има виши коефицијент сласти, па се зато у прехрамбеној индустрији користи као заслађивач.
Неки произвођачи фруктозу декларишу као „природни заслађивач“ (Хм…?). С обзиром на то да је друго име за фруктозу „воћни шећер“, такав (трик) назив наводи на воће, наводи на нешто здраво, природно…
Не заборавимо да је у воћу фруктоза присутна у мањој мери, уз воду, витамине, пектинске, минералне, ароматичне, бојене материје… У прошлости је човек фруктозу конзумирао искључиво из природних извора (природна фруктоза).
Међутим, индустријска фруктоза која се данас користи у прехрамбеној индустрији добија се вештачким путем из скроба (кукуруза најчешће). Негде се назива „кукурузни сируп“ (између 70-80% кукуруза у свету је ГМО). Добијена сирупна смеша, представља смешу глукозе и фруктозе у различитим односима (поступком се контролише однос). Глукозни сируп, фруктозни сируп, глукозно-фруктозни сируп, високо фруктозни сируп су различита имена (одређена тим односом) за такав сируп.
ИСТРАЖИВАЊЕ ПОКАЗАЛО: Источна и Централна Европа не дели исте вредности са Западом https://t.co/8hw1ezfoss
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 31, 2018
За хигијену исхране су битне следеће чињнице:
– Фруктоза се јако споро метаболише и то искључиво у јетри. Ако добијете „масну јетру“, велика је вероватноћа да сте је добили од слаткиша заслађених фруктозним сирупом;
– Због оптерећења јетре фруктозом, долази до повећања масноћа у крвотоку, могуће појаве дијабетеса, гојазности, успорења метаболизма читавог организма.
Многи прехрамбени производи (чоколадице, кексеви, додаци јелима, безалкохолна пића, цереалије..) садрже овај сируп, јер је то јако добар и изузетно јефтин стратешки производ. Краткорочно прија, дугорочно оптерећује здравље. Данашњи човек уместо природне фруктозе, конзумира у 10-15 пута већој количини индустријску фруктозу.